Opštinske novine

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 381

ло да интереси индустрије буду јече истакнути приликом дискусије о електричној централи, општинској ливници и трошарини, Као што је познато индустријалци су противу укидања грошарине и увођења приреза. Као разлог овоме ставу они наводе: „Ми смо одмах устали против овог предлога (увођење трошарине), који је ишао за тим да цео терет баци на саме оеограђане и ослободи небеограђане, који у току године у великом броју посећују Београд, од дажОина које су они индиректно плаћали 5еоградскоЈ општини путем трошарине. Налазимо да цела земља треба да допринесе изгарђивању престонице.'" Што се општинског приреза тиче они веле: „С друге стране, успротивили смо се увођењу приреза. Сада, када су закупи почели да падају у Београду, увођењем приреза доћи ће до новогапењања кирија. Искуство нас учи да намераваних 20% приреза морају сваке године да се пењу". Загим се у вези ове две финансијске реформе у опште каже: „Успротивили смо се овој реформи и због инетереса радиности Београда и у интересу самих општинских финансија. Приход од трошарине био је сигуран приход, који је свакодневно притицао и давао леп број милиона за општинске радове, док је приход од приреза несигуран нарочито сада, када предузећа не показују добити (овде је требало дати мало статистике пр. Ур.) Осим тога, убеђени смо да ће се Општина морати вратити на трошарину, само једном укинута, она се теже уводи". Противећи се овим реформама индустријалци предлажу, да се трошарина реформише на правичној основи. Правичност се, по њима, састоји у ослобођењу животних намирница и потреба ширих слојева од плаћања трошарине, а „да се на робу која улази у Београд, а која се у Београду израђује ставови мало повисе и да се снизе ставови за београдску индустрију". Овакав предлог београдских индустријалаца интересантан је због мотива, који су диктирали за узимање оваквог става. Остварењем оваквог захтева несумњиво да би се снизили производни трошкови београдске индустрије (јефтинија исхрана изазвала би јаче обарање надница, а смањењем ставова на сировине снизили би се издаци ове групе, која у производним трошковима игра доминантну улогу). ГЈитање је у колико би се ово снижење манифестовало и на обарању цена. Искуство говори да би већи односно највећи, део

отишао на увећање профита. Крајњи резултат овакве мере огледао би се у јачој неразмери поделе социјалног продукта, јер би куповна моћ индустријског радништва пала за величину снижених надница, док би тај пад само у неколико или ни у колико (обзиром на депресију) био надокнађен снижењем цена готових индустријских производа. Други прелог — повишење ставова на производе који се израђују у Београду, — који је у супротности са основном тежњом економске политике данашњице за проширење тржишта и обарање царинских и других препрека нормалном трговинском промету, имао би за последицу да би београдско потрошачко подручје постало још више монополисано. Оно је то било и досада под режимом трошаринске тарифе, која је годинама систематски израђивана у овом моноцолистичко - протекционистичком правцу. Од дана повећања ставова било би то у још већој мери. Београдски потрошач би још више плаћао трибут индустрији и занатству, које, налазећи се на монополном подручју, не би стрепило од основног нагона за унапређење и подизање на један виши ниво због конкуренције. Поред трошарине и приреза београдски индустријалци у своме извештају истичу „да општина није ништа учинила за заштиту индустрије и заната у своме граду". Они нарочито наводе поступак са електричном струјом (они су, како кажу, плаћали до скора електричну струју по обрнутом трговачком принципу, т.ј. што се више струје погроши то се више и плати). То је успоравало и ометало индустријски развитак Београда. Похваљујући акт данашње општинске управе, која Је снизила цену струји, они ипак мисле да је струја још увек остала скупа у Београду. Исто тако сматрају да је и износ аванса, који се тражи у готову новцу без интереса, велики. Исто тако истичу и скупоћу воде. Кад се узму у обзир широке повластице које други градови длју индустрији у циљу привлачења на своје подручје с правом се може рећи да су ове две жалбе индустријалаца у погледу скупоће електричне струје и воде оправдане. Али ми верујемо да ће данашња општинска управа, која је пошла правцем израђивања систематске привредне и социјалне комуналне политике, учинити потребне олакшице и у овом погледу чим у ову сврху буде остварила неопходне услове.