Opštinske novine

Соци)ално»медицинска "хроника:

Вг. Сергије Рамзин ПЈеф Јавне хигијене О. Г. Б.

Хигијенсћи преглед за месец фебруар 1931

Епидемиолошки преглед. Прва седмица фебруара дала је највећи број обољења од грипа. Талас грипозног обољења, који је прошао целу Европу, захватио чак и Америку, достигао је до Југославије и Београда. У Југославији, нарочито у Београду, грипозна епидемија имала је благ облик. Тако звани гениус епидемикус био је веома благ, смртних случајева је било веома ретко, и то већином код деце. У току фебруара месеца умрло је од грипозних компликација 11 лица. Грип, односно његов проузроковач, веома је контагиозан, способан за брзо ширење. Довољно је кратковремено присуство у соби грипозног болесника, или тренутни додир, да би наступила инфекција здраве особе, која долази у контакт са изворима инфекције. Поред велике контагиозности, вирус грипе је веома лабилан, т. ј. лако се уништава, губи свој виталитет. Према томе, ради сузбијања грипе довољне су веома примитивне мере дезинфекције. На првом месту, у погледу сузбијања грипа стоје мере изолације. Изолација је главно средство и главно оруђе борбе противу грипа. Стриктно спровођење изолације са раним издвајањем на грип сумњивих болесника, најбоље је средство за колективну заштиту од те болести. У вези са порасгом грипозног обољења у првој седмици у појединим основним школама биле су предузете мере изолације ученика путем распуштања школа услед већег броја грипа. Биле су распуштене школе: Старине Повака, Дунавска и Палилулска. Распуштању школа следовала је дезинфекција школских просторија. Рад школских поликлиника био је беома интенсиван. Од стране школског епидемијског лекара и школских сестара било је учињено много посета школској деци. Посећено је ђака 1565 пута по основним школама у месецу фебруару. Кретање грипа по основним школама у току месеца фебруара било је овако:

у току прве седмице: у току друге седмице: у току треће седмице: у току четврте седмице: Свега:

201 случај; 125 случајева; 56 случајева; 39 случајева. 421 случај

Кретање грипозних обољења у Београду код осталог становништва није се могло тачно пратити, јер не постоје законске облигатне пријаве ове болести, као што је у погледу других акутних заразних болести. На основу прикупљених података од стране Хигијенског Отсека излази да је у току месеца фебруара било преко 2.300 грипозних обољења. Овај број је вероватно већи, јер је постојао велики број обољења лакше форме, који није ушао у статистику Хигијенског Отсека. Највећи број грипозних обољења био је пријављен од стране Уреда за осигурање радника: у току месеца фебруара било је пријављено 1821 случај. Максимално дневно се пријавило Уреду за осигурање радника до 159 оболелих лица. Овај максимални број пријављен је 10 фебруара. Просечно се пријављивало Уреду грипозних болесника 50—80 дневно. Војна Болница примила је у току месеца фебруара 286 случајева грипа. Од свих случајева било је 6 са компликацијама. Један смртни случај био је услед компликаЦије. Инфективна Болница примила је у току месеца фебруара 96 случајева. У току првог полумесеца највише се јавило оболелих из Студентског Дома, Ортопедског Завода и Интерната Средњешколске Матице. У другој половини месеца појавили су се случајеви из вароши и то већином из радничких сталежа. Што се тиче осталих акутних обољења, месец фебруар био је доста повољан. Дифтерија и шарлах, који су за време претходних месеци показали извесну егзацербацију, услед енергичних мера Санитета били су просечни. Акција која је била предузета од стране Санитета у погледу превентивног пелцовања, варшена је још у току претход-