Opštinske novine

9

Комунална хроника:

Пленарна седница претставника /угосло венских ј градова у Београду — За што скорије довошење Закоиа о градо-вима —

Савез Градова Краљевине Југославије, осећајући витални значај доношења закона о градовима, без кога се не може ни замислити просперитет и напредак наших градова, прегао је преко своје управе да се ово питање што пре и што повољније реши. Потребу закона о градовима, који би обезбедио развитак модерног града у свима правцима од грађевинско-урбанистичког до комунално културног и привредног, осетио је наш Савез градова још 1927 године, када је поднео и један свој пројект овога закона. Али то животно питање наших градова, који су и даље животарили под старим законом о сеоским општинама, нешто мало измењиваним, није се никако решавало, до скора, када је Краљевска Влада то питање ставила на дневни ред за хитно решење. У духу ове саме одлуке седнице Краљевске Владе, одржане 12 децембра 1930 год. под претседништвом Њ. В. Краља, састали су се у Београду 2 марта т. год. претставници свих Југословенских градова да на својој пленарној седници израде допуну свога ранијег предлога закона о градовима као и формулишу своје жеље у том погледу. Овој седници Пословног Одбора Савеза Градова присуствовали су следећи чланови пословног одбора и то у име: Београда: Д-р Милослав Стојадиновић, потпретседник Савеза градова и потпретседник Општине Града Београда; Слободан Видаковић, отправник послова Савеза градова и референт за штампу Општине Београда; у име Загреба: Д-р Стјепан Сркуљ, претседник Савеза градова и начелник града Загреба; Дане Шарић, главни секретар Савеза градова и сенатор Загреба; Д-р Емин Богдановић, благајник Савеза градова и сенатор Загреба; Присутни у име градова: у име Београда: Божа Л. Павловић, деловођа Општине Београда; у име Љубљане: Д-р Динко Пуц, претседник Општине Љубљана; Еуген Јарец, потпретседникЉубљане; Иван Тавчар, Љубљана; у име Сплита: Роко Стојанов, доначелник Општине града Сплита; у име Карловца: Д-р Станислав Штеинфел, начелник Карловаца; Д-р Алфонс Шибеник, градски вијећник Карловац; у име Марибора: Д-р Јуван Алојз,

жупан Марибора; Д-р Фрањо Липолд, подначелник Марибор; у име Вараждина: Вик-10р Плацерјано, Вараждин: Стјепан Новаковић Вараждин; у име Сарајева: Д-р Иван Павичић, подначелник Сарајева; Мехмедбашић Бехир, надсаветник Сарајева; у име Земуна: Д-р Светислав Поповић, градски начелник Земуна; Д-р Никола Фугер, виши саветник Земуна; Борислав Трбуховић, градски саветник Земуна; у име Ниша: Инж. Чавдаревић, претседник Општине Ниш; у име Панчева: Васа Исајловић, градски начелник Панчева; у име Мостара: Д-р Влатко Тамбић, подначелник Мостара; у име Цетиња Тома Милошевић, претседник Општине Цетиње; у име Осијека Д-р Вјекослав Хенгл, начелник града Осијека; у име Новог Сада Д-р Бранко Борота, начелник града Новога Сада итд. Седницу је отворио претседник Савеза Градова г. Д-р Стјепан Сркуљ а претседавали су и руководили радом наизменично г.г. Д-р Сркуљ и Д-р Мил. Стојадиновић. Савез градова Краљевинне Југославије у главном заступа мишљење изнето у своме ранијем предлогу, који је у своје време достављен Министарству унутрашњих послова. Саобразно овим приликама и искуству стеченом у последњим годинама, Савез југословенских градова предлаже извесне из^ене свога предлога у циљу олакшања посла око доношења поменутог закона. Савез градова сматра, да је његова дужност да Краљевску Владу помогне у једном деликатном послу, као што је закон о општинама, верујући чврсто, да ће се тако и схватити иницијатива Савеза градова, која потиче из најчистијих побуда и у жељи, да се што пре омогући сређивање свих самоуправних прилика. Своје жеље управа Савеза формулисала је у 30 тачака које су, стварно узев, рекапитулација и измена појединих одредаба из ранијег пројеката Савеза градова, за који се Савез наших градова и овом приликом сложно залаше. Дискусија је била у току целога дана веома плодна, озбиљна и строго начелна. Изабран је нарочити одбор који је предао Претседништву владе донете закључке. Делегацију су сачињавали: за Загреб г. Д-р Стјепан Сркуљ и Дане Шарић, за Бео-