Opštinske novine

Стр. 386

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

град г. Д-р Милослав Стојадиновић, за Љубл>ану г. Д-р Динко Пуц, за Цетиње г. Тома Милошевић, за Ниш г. инж. Чавдаревић, за Нови Сад г. Д-р Бранко Борота, за Сарајево г. Д-р Павичић и за Осјек г. Д-р Хенгл. При крају седнице решено је да се конгрес градова одржи 27 маја у Сарајеву. Поред текућих послова на дневном реду је и неколико интересантних тема: о градским штедионицама (реферат Сарајево), о грађевинском закону у вези уредаба и правилника, који ће се издати на основу тога закона (реферат Београд — предавање г. Д-р Милослава Стојадиновића) и о најамном филиру (реферат Загреба) и т. д. Претставка Савеза Југословенских градова Краљевине Југославије, која је по закључку Скупштине предата Министру унутрашњих дела и Краљевској Влади гласи: Министарству Унутр. Послова Веоград Схватајући интенције које су изложене у Превишњем манифесту од 6 јануара 1929 и које иду за остварењем таквог уређења и такве управе наше Краљевине која ће најбоље одговарати потребама народа и интересима државе, сматрао је Савез градова Краљевине Југославије да је и он позван одазвати се позиву Његова Величанства Краља и ступити у редове Његових верних помагача. Зато је Савез градова, након своје скупштине одржане од 29 до 31 марта 1930 у Београду, изнео пред лице Његова Величанства милостиво саслушану молбу, да се градовима даде такав положај који ће им осигурати даљи напредак, снагу и полет, а у посебној резолуцији умолио је Краљевску Владу да се код доношења новога Закона о градовима даде нашим градовима онаква организација у којој ће се моћи остварити права, истинска, ничим неокрњена самоуправа, т. ј. да сваки град све оно што се тиче непосредно града и његова становништва, а нема непосредне важности за државну целину, управља сам по сво.јој увиђавности и оцени интереса, преко својих слободно изабраних органа, на своју одговорност и својим сретствима. Како је сада, према одлуци седнице Министарског савета од 11 децембра 1930, која је одржана под претседањем Његова Величанства Крзља, надошао час да се донесе нови Закон о организацији и раду општина као и Закон о организацији и раду градова, држи Савез градова да је дужан изнети своју толико пута истакнуту жељу и молбу да се код доношења новог закона узме обзир на предлоге које је Савез до сад поднео, а напосе да се пројекат новог закона, кад буде

израђен, даде на мишљење Савезу градова. Надајући се да ће те молбе бити уважене и да ће Савез градова имати могућност дати мишљење о појединим одредбама пројекта, износи Савез већ и сада неке своје предлоге, за које моли да се код израде пројекта узму у обзир. I. Жеља је Савеза градова да буду — тиШЈз ти1апсћб с обзиром на нове прилике — уважени његови предлози изнесени у Примедбама на пројекат закона о управи и самоуправи градова од 1927 године и да нови закон буде прожет свим оним либералним и напредним принципима што их налазимо у том лројекту, који је, по компетентном научном мишљењу, био израђен с великом стручном спремом и редакторском вештином те се одликује краткоћом и језгровитошћу, јер је плод помног рада и дотеривања. Нарочито жели Савез да у закон уђу оне одредбе пројекта којима је сврха да заштите градове од евентуалног неоправданог и самовољног утицаја појединих државних органа те да живот и напредак градова не буде кочен и заустављан, већ да се узмогне развијати несметано и без непотребних запрека. Такве су одредбе напосе задржане у члану 96, 127 и 142 Пројекта од 1927 године. II. Ако у закону имају да буду таксативно набројени сви они градови на које се закон има да потегне, нека их буде што више (наричито они који су до сад то право уживали), а поред тога требало би нормирати услове под којима могу поједина места, у будуће, постати градови у смислу тога закона. Ту, дакако, не сме да буде, у првом реду, меродаван број становништва, него посве други моменти који једно место чине градом. Главна карактеристика која некоме месту даје значај града јест привредна и социјална структура његова становништва. Затим постојање градског сталежа, културних и других установа, које га разликују од сеоског насеља и дају му нарочито обележје. Ипак, да би се једно место могло сматрати градом, потребан је још и одређени степен културног развитка и напретка, затим што живље кључање привредног живота и саобраћаја те напокон довољна економска снага и способност за сношење свих дужносТи и терета што их закон градовима намеће. При томе треба водити рачуна о приликама оне околине, којој је једно место било до тада културпо, саобраћајно и економско седиште. III. Да би самоуправа градова била истинска и да би се провела потпуна унификација законодавства за градове читаве државе, треба да сви градови, на које се закон протеже, буду снабдевени општеуправном ^лашћу првог степена и да се делокруг те власти доиста простире на све функције из области опште управе, а не да буде апсор-