Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

—- Стр. 501

ну у праву самосталног финансирања. Ово ограничење чини општину зависном од државе у свим самосталним финансиским актима, које би желела да предузме. Задаће које општина има да врши, повлаче за собом велике расходе, које она као и држава подмирује у главном из својих пореза и зајмова. Међутим, баш код пореза и код зајмова су најважнија ограничења која држава чини. Она не дозвбљава овде општини самосталност, већ јој одређује максимум порезивања, преко кога не сме прећи; исти је случај и код зајмова, где се држава нарочито труди да ослаби општинске власти при закључивању зајмова, стављајући разне услове (као кратак рок за амортизацију, и забране употребе система вечите ренте). Ово поаво ограничавања и зависности општинских од државних финансија налази основу још у решењу једног другог односа, а то је однос који у опште заузима општина према држави на основу законског права. У разним земљама ово је питање и разно решено. Негде општина егзистира независно од државе и власт коју држава над њом има ограничена је. Негде, пак, општина егзистира само као саставни део државе и власт државна над њом је потпуна. Говори се дакле о централизацији и децентрализацији власти. Где је централизација, државна власт је потпуна, где је децентрализаиија општине су независније. У овом другом случају може се говорити о општинским самоуправама. Да ли Је општина самоуправна или је зависна од државе, зависи у главном од односа између општинских и дожавних финансија. Одредбе у којима се највише огледа ова зависност јесу одредбе о порезима, управо право општинског и државног порезивања. У зависннм општинама приходе од пореза општина добија или накалемљивањем „приреза" на главни државни порез, или држава сама прикупља порез за рачун општине и ставља га у „заједнички општински фонд". Код реално самоуправних општина порезе су независне од државе. Те општине имају свој „самостални" систем порезивања. Према овом постоје три система општинског порезивања, и то: систем приреза, заједничког фонда и самосталних пореза. Земља која је претставник општина, које се финансирају путем приреза, јесте Француска. Код ње постоје четири врсте основних државних пореза, на које се после накалемљују општински прирези. Белгија је претставник општина које се финансирају путем „заједничког фонда". Држава прикупља порез за рачун општина, ставља у заједнички фонд и одатле им дели по утврђеној размери. И на послетку, претставник општинских пуних самоуправа је Енглеска, где постоје самосталне општинске порезе, апсолутно независне од

државе. Основ овим порезима чини тако звани роуг га(;е (порез на сиротињу). Код осталих својих прихода општина је независнија, управо она стоји самостално према држави. У току даљег излагања изнеће се појединачно сви извори прихода које има једна општина, у вези с приходима истих извора које има држава, и испитиваће се разлика по њиховој суштини. Извори прихода код општине и државе. Приходи, које црпе и држава и општина, долазе скоро из истих извора. Општина као и држава има приходе од својих домена: баштенских и индустриских и од других фискалних извора. Питање разлике између прихода једне и друге, могло би се појавити не као опште, већ у границама појединих њених извора. Оно би се могло овако поставити: које су главне разлике код баштинских прихода између општине и државе, код прихода од предузећа, и код фискалних прихода. С обзиром на ово питање могле би се и уочити извесне разлике између прихода једне и друге, и то нарочито у тенденцијама повећања или смањивања које се показују у буџету сваке од њих. Домени. Од свих најсамосталнији су општински приходи од домена, који могу бити: индустриски (предузећа) и баштински (пољска добра, плацеви и зграде). И држава и општина имају у својини пољска добра, од чије експлоатације добијају приходе. Ови приходи играју код државе много подређенију улогу него код општине. Разлог овоме лежи у чињеници, што држава своја пољска добра сматра као врсту наслеђа, која не мисли да одржи, већ гледа да их што пре преда приватној иницијативи. Она више воли да створи себи преласком имања у приватне руке нове пореске обвезнике, него да га сама експлоатише. Општина, на против, строго чува своја имања, која јој служе: I) Као важан извор прихода и II) за њено културно подизање. Пољска добра имају велике важности као извори прихода у сеоским општинама, где се главни део буџета покрива приходима од њих. Кад се говори о градској општини, тада се мисли поглавито на њену сопственост над градским имањима и зградама, премда и општина једног града може имати своја пољска имања (било у околини самог града или у другој општиниј. И код градских општина се види, да се оне општине које су успеле да сачувају сво.ја имања много више уздижу и брже развијају од оних општина које их у опште немају или имају врло мало. Јер приходима које општине остварују из пореза, успевају да задовоље само своје свакидашње потребе. За потребе вишег реда њима су потребни специјални