Opštinske novine

Стр. 502

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

извори, од којих један важан део долази од имања. Своја имања општина употребљава за задовољење каквог општег ингереса (шеталишта) или за хумане цељи (болнице, санаторијуми, домови стараца, азили), или напослетку у културно-просветном интересу (школе, цркве и т. д.). С обзиром, дакле, на ове циљеве којима служе општинска имања, и поред тога на приходе који се остварују од њих, било би добро кзко у финансиском, тако и у културном интересу, да их општина (како градска тако и сеоска) и даље сачува. Други облик општинских домена су шуме. За њих важе иста она правила као и код државе, т. ј. да их треба обнављати и експлоатисати у соптсвеној режији. Трећи облик општинских домена су рудници. Правило је скоро свуда да су они својина државе, која их може давати само концесијом приватнима или само' општини на експлоатацију. Мећутим, изузетак чине каменоломи, који су обично у општинским рукама. Ова их може и сама експлоатисати за своје потребе, или их давати приватним лицима на експлоатацију. У овом случају обично задржава за себе извесна права, као рецимо, право пречег снабдевања каменом према осталим купцима. Приходи из експлоатације рудника појављују се и у општинском и у државном буџету, само, као супротност приходима код имања, они задовољавају потпуније државни него општински буџет. Ово долази отуда што држава има у својим рукама разне врсте рудника од врло велике вредности и са огромним приходима, а општина приходе добија од једне врсте рудника, који може имати у својини, и од експлоатисања државних рудника (што је врло ретко). Остали облици домена, као што су лековите воде и врела, обично су у својини државе, а општина их може само узети у експлоатацију. Главни приходи од њих одлазе држави. Други важан извор одакле градска општина црпе сво.је приходе јесу предузећа, или, како се још називају, индустриски домени. Индустриски домени имају тенденцију да се увеличавају у будућности. Рентабилност њихова је одавно запажена и општина се труди да их повећа. Оснивање разних општинских предузећа може бити на два начина: 1) или да их општина сама осну.је или 2) да да концеси.ју за њихово оснивање. Кад их општина сама оснива, она обично то чини на подлози за.јма. После извесног времена, зајам се амортизује, а остаје чиста добит. Кад сс даје концесија једној нарочитој компанији за оснивање и експлоатисање извесне индустриске гране, за ограничен број година, тада, док концесија траје, општина има учешћа

у добити. После истеклог рока она узима све у своје руке и црпе целокупну добит. За воћење и оснивање предузећа општина се показала много способнијом од државе. Данас се у свету велики број индустриских и саобраћајних предузећа налази у рукама општине, и ако нека од њих имају социјалан циљ, ипак доносе врло велике приходе (осветљење, водовод, купатила). Док општина осваја све више индустриско поље, дотле држава тежи да извесне своје гране предузећа препусти или општинама или приватној иницијативи. Стари облици државних предузећа, као што су фабрике и банке, све више ишчезавају из државне својине. На место њих држава узима у своје руке друга нека предузећа, која припадају обично приватним лицима, као: железнице, лутрије, пошта, телеграф и т. д. Ово она чини чисто из социјалних политичко-национално и економских разлога (железнице), а често из чисто фискалних (лутрије). Из истих разлога као и држава, општина узима у своје руке нека предузећа, као што су: трамваји и освегљење, купатила, кланице и т. д. Предузећа код општине и код државе имају исте циљеве, јер и општина, као и држава, тежи, да њима оствару.је с једне стране велике добити, а с друге стране да подмирује извесне потребе неопходне становништву (тада не гледа толико на рентабилност). Разлика измећу општинских и државних предузећа може се појавити у питању рентабилности једних и других и у познато.ј тенденцији која постоји код државе да испусти поједине облике предузећа из руку; код општине је супротна тежња. Општина не испушта ни .једно предузеће из својих руку и узима на себе масу њих, чак и оних које, можда, не би требало да узима. Ово она врши под утицајем једног нарочитог покрета, који се јавио у свим већим страним државама — а то је покрет општинског социјализма. Овај покрет у разним земљама узима и различити карактер. Тако, у Енглеској је узео индустриски, у Француској политички. У последње време велики утицај његов види се и у Аустрији, специјално у Бечу. Што се тиче рентабилности предузећа, види се да су општинска предузећа, скоро увек рентабилни.ја од државних. Ово долази отуда што су општине по самој својој формацији уопште много способније да њима управљају. При крају излагања о доменима треба повући, само у два потеза, главне разлике које они као целина показују у општини и држави. 1) Прва разлика је у праву располагања које има општина и држава. Држава је нео-