Opštinske novine

Стр. 624

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

ње, а остала шесторица одборника су усвојила рад колаудирајуће комисије, под условом да се предузимач одрекне права рекламације на све што му је та комисија одбила. Изјављује да није био члан ни у једној од двадесет четири колаудирајуће комисије и налази да је грешка, што за сваку улицу није одре1)ивана друга комисија, да би већи број одборника био упознат са стањем ствари. О уговору је сада доцкан говорити, јер је требало бити опрезан онда када је он склапан и када су неколико одборника гласали против таквог за општину рђавог уговора. Колаудирајуће комисије су поступале по том уговору и општим техничким условима и из њихових извештаја се стиче уверење, да су педантно и савесно радиле. Због тога замера г. Мисирлићу што је петорицу својих старијих и савесних колега у тим комисијама вре1>ао, сумњичећи их како је то и сам председавајући рекао. Г. Сокић на крају предлаже да се после саслушаног реферата Техничке дирекције, као и после онога реферата који је у пленуму одбора прочитао Председник г. Нешић на интерпелацију одборника г. Живковића, прими предлог Суда који је заснован на извештајима колаудирајућих комисија и мишљења стручног техничког одбора. Одборник г. Д-р Драгољуб Аранђеловић истиче да се гштање на краЈу своди на то, да ли ће та калдрма трајати и издржати за оно време, како је то било предвиђено. Ако се може утврдити да ће издржати то време, онда би се могло примити гледишге да се предузимачу одбије извесан проценат, али ако се утврди супрогно, онда ништа не вреди одбијати проценат, јер су општини пропали милиони. Налази да питање не треба решавати ни по мишљењу већине ни по мишљењу мањине, већ треба наћи једно стручно тело, које ће поново испигати квалитет бетона какав је он данас, и о томе поднети извештај. Претседавајући г. Д-р М. Стојадиновић, потпретседник, изјављује да је предлог Г. Д-р Аранђеловића за Суд неприхватљив, јер нема ни већине ни мањине, већ је г. Мисирлић сам издвојио мишљење. Већина улица није под ударом сумње, јер од двадесет и четири улице петнаест су потпуно исправне, а нађено је да девет улица имају извесне мане и зато је предложено да се предузимач\ одбије од 2—10%. Нема потребе да стручњаци поново проучавају ово питање, пошто су га довољно проучили. Одборник г. Д-р Лазар Генчић потсећа да је под претседништвом г. Савчића у своје време речено да калдрма која је израђена под ранијом општинском Управом не ваља. Та изјава тешко је иала, изазвала је извесно узбуђење, али носледица није било и нова

Управа кренула је послове калдрмисања улица још бржим темпом. Склоаљен је уговор са Општим Грађевинским А. д. и ако је он са неколико другова гласао против давања радова на почек. сада се истиче да израђена калдрма не ваља и отуда наступаЈу неприЈатности и за ћеоград и за инштину и за то велико Предузеће, коЈе још хоће да ради у нашој земљи велике послове. Треба организовати борбу против несолиднога рада који се јавља у појединим великим пословима који се раде за опшгину и државу. Прихвата иредлог г. Крекића и моли господу одборнике да се с гим предлогом сложе, Јер је таЈ предлог подесан и за општину и за нредузимача. Одборник г. Бранко Поповић у своме говору изнео је начин на који је ово питање расправљано у Стручном техничком одбору и резимирао дискусију, која је тамо вођена. Исто тако уиознао је одбор са мишљењима тројице стручњака са '1ехничког факулгега, које су они давали у међусобним невезаним разговорима, у коЈима су се разилазили у 1ледишту на квалитет израђеног бетона. Сгручњаци се могу разилазити у својим гледиштима, а да Једни другима не оспораваЈу стручност. Изјављује да би требало ноЈачати одбитак за бетонске радове и то за све, јер има довољно разлога, да се сумња у потпуну ваљаност бетона и у оним улицама, коЈе су оглашене за дооре. ОдбиЈање послова довело би Предузеће у врло тежак положај, дошло би до спора пред Судом, а повећаном скалом одбитка питање би се решило мирним путем. С тога предлаже да се сви одбитци комисије повећају за 10%. " Пошто је овим исцрпљена листа говорника, приступљено је гласању. Гласало се о судском предлогу и то поименично. За предлог Суда гласали су г.г.: Алберт Фирт, Јован Дравић, Милић Сокић, Д-р Љуба Стојановић, Јосиф Фрид, Ђура БајалоБић, Ставра Трпковић, Д-р Страшимир Милетић,- Д-р Мића Анић, Д-р Букић Пијаде, Милан Радосављевић, и Клементије Букавац. Против предлога Суда гласали су г.г.: Милан Стојановић, Драг. Милошевић, Д-р Лазар Генчић, Ранко Живковић, Негослав Илић, Јован Мисирлић, Богдан Крекић, Петар Гребенац, Д-р Д. Аранђеловић и Бранко Поповић. Претседавајући објављује да је за предлог Суда гласало дванаест одборника, а против предлога десет. Према томе Одбор је по предлогу Суда О.Бр. 3245 већином гласова (против десет) РЕШИО: I. — Да се усвоји извепггај већине колаудирајуће комисије о привременом квалитативном прегледу и пријему Нове модерне