Opštinske novine

Стр. 794

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дити, узимајући у обзир све околности. Наука о здрављу насеља и градова постепено се ослобођава емпиричких метода проучавања, и она се развија у једну рационалну, скоро тачну науку, која даје могућности да се предвиди и да се одреди здравље вароши као резултанта многих фактора израђена у тачним бројевима и тачним дефиницијама. Утицај микробиолошког фактора код нас може се видети из статистике кретања заразних болести у Београду за последње три године. Анализа главних група инфективних болести у току ових година пружа нам следеће податке. Групу инфективних акутних болести цревног тракта сачињавају у Београду, у главном, трбушни тифус, паратифус и дизентерија. Трбушни тифус је локална болест многих крајева Југославије, где се она јавља, медицински речено, ендемично. Тако исто, до скора, трбушни тифус био је ендемична болест у појединим крајевима Београда, на име у реонима, где није било водовода ни канализације. (Славујски Поток до 1929 год. увек је давао повећан број обољења, а тако исто и други реони са сличним антихигијенским условима). Трбушни тифус, као и слични му паратифус, повремено је давао егзецербације т. ј. експлозије, које су се повремено развијале у епидемију. Епидемија 1929 год. у Београду била је једна таква егзацербација, која је била потенцирана низом повољних услова по развој трбушног тифуса. Стручним испитивањем ове епидемије било је утврђено, да су порекло скоро 50°/о свих случајева: контакт или животне намирнице. Тип ове епидемије био је чисто контактне природе. У току последњих година трбушни тифус овако се кретао у Београду: 1928 г. 258; 1929 г. 587; 1930 г. 181; 1931 г. (пет месеца) 26. Ови бројеви обухватају и паратифусна обољења, којих има знатно мањи број. Највећи број ових обољења дешава се за време топле, летње сезоне и почетком јесени. Већина ових случајева везана је са инфекцијом квареним и зараженим месом, и другим неисправним и инфицираним животним намирницама. Стручно испитивање ових случајева дало је интересантне податке о природи проузроковача ових инфекција. Већина ових инфекција била је проузрокована паратифусом „Б." који се често наилази у вароши Бреслави, због чега и носи назив паратифус Б. „Бреслава". Ове бактерије изазивају акутна тешка тровања, која су симулирала симптоме азијатске колере. Друга инфективна болест, дизентерија, показала је у току последње три године исту тенденцију смањивања. Шарлах и дифтерија, сезонске дечије болести, свакогодишње дају већи или мањи

број обољења у Београду, у целој Краљевини, и по целом свету. Сезонски карактер ових заразних болести најбоље говори о значају елементарних фактора. Крајем јесени и почетком зиме 1930 год. ове болести су заузимале видно место у целокупном морбидитету становништва, а специјално у морбидитету деце. Кретање ових болести било је овако: дифтерија 1928 г. 131; 1929 г. 208; 1930 г. 433 1931 г. (за пет мес.) 134; шарлах 1928 г. 672; 1929 г. 659; 1930 г. 418 1931 г. (за пет мес.) 95 Као што се види, кретање ових болести показало је две кривуље које се укрштају: шарлах опада, а дифтерија расте. Пораст дифтерије карактеристичан је не само за Београд, већ и за целу Краљевину и за иностранство. Последњих година примећује се тенденција повећавања морбидитета и морталитета од дифтерије. Гениус епидемикус, еволуира непрестано у правцу повећане вируленције, што је констатовано и код нас у Београду. Кретање црвеног ветра у већини случајева иде паралелно са шарлахом. Међутим, у току последње три године овај паралелизам не постоји. Црвени ветар 1928 г. 312; 1929 г. 258; 1930 г. 332; 1931 г. (за пет месеци) 85. Већина случајева црвеног ветра су спорадични случајеви без икакве везе један са другим. Они су тако рећи аутохтони. Према томе, незнатно повећавање те болести не стоји у вези са недовољним превентивним мерама него са повећаном вирулентношћу проузроковача црвеног ветра. Остала акутно заразна обољења заступљена су релативно малим бројем случајева. Свега је било акутних заразних болести у: 1928 г. 1681; 1929 г. 2176; 1930 г. 1548; 1931 г. (за пет месеци) 373 од тога је умрло: 1928 г. 239; 1929 г. 164; 1930 г. 145; 1931 г. (за пет месеци) 28. Дакле, опадање морбидитета и морталитета у низу три последње године је очигледно. Смањивање цревних акутиих инфективних болести стоји без сумње у вези са побољшањем општег хигијенског нивоа града: проширењем канализационе мреже и повећавањем водоводске мреже. Комунална политика Београда у току последњих година поклањала је велику пажњу питању канализације као основног услова колективне чистоте. Утицај повећавања канализационе мреже проучен је од стране многих истакнутих хигијеничара, који су тачно доказали позитиван утицај на смањивање акутних инфекција у вези са проширењем канализационе мреже. Број кућа везаних канализацијом расте у Београду из године у годину, 1927. год. било је везано са канализацијом 3.700 кућа; 1928 г. — 4.200; 1929 г. — 5.450; 1930 г. — 5.866. У току 1929