Opštinske novine

Стр. 912

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ле усељеницима и њиховим породицама потпуно бесплатан пут, и сама ова чињеница била је довољна да многи напусте домове и да крену на пут. Како је земља претежно земљорадничка у њу је и одлазио, највећим делом, земљораднички свет. Исељавање у Јужну Америку, поглавито у Бразилију, имало је, још у првим годинама јачег усељавања, своју црну страну. Извесно време постојала су читава друштва, која су за рачун прекоокеанских паробродарских предузећа, врбовали исељенике, обмањујући наивни и неупућени свет најфантастичнијим обећањима, само да га приволе на исељавање. А како код света, који се налази у тешким економским приликама, није тешко изазвати жељу за зарадом, ови агенти успевали су да одведу велики број наших вредних, али лаковерних људи. Било је много случајева да су људи продавали куће и последњи хектар земље и одлазили у туђу земљу, у којој их је уместо богатства и рада, чекала крајња необезбеђеност и пуна експлоатација послодаваца. Препуштени тамошњем тешком животу, без сретстава за повратак и без заштите власти, они су били приморани да иду у унутрашњост Бразилије, где су их тежак рад и сурова клима убрзо доводили до исцрпености. Због оваквих учесталих случајева наше власти у земљи морале су да предузму строге мере противу рада поменутих агената, кажњавајући сваки њихов покушај. У почетку речено је да нашег света у прекоокеанским земљама има преко један милион. Од овога на Сједињене Америчке Државе отпада око 850.000, на Канаду око 18.000, на Јужну Америку до 160.000 душа, а остало, у мањим бројевима, отпада на Аустралију и Нови Зеланд. Наших колонија има укупно око 1200. У Сједињеним Америчким Државама постоји око 850 колонија, од којих су најважније у државама Пенсилванији, Илиноис, Калифорнији, Охајо, Њујорку, Канзасу. Колораду, Мисури, Мичигану, Минезоти, Монтани, Лос Ангелосу. У Јужно! Америци има око 100 наших насеља. У С.једињеним Државама Бразилије, у ко.јима има око 60.000 натлих сународника, на.јзначајнија су наша насеља у лржавама Сан Паоло. Мата Гросо, Ботуканту, Мортинику. У Аогентини такође има око 60.000 наших људи. Њихове највеће колоније налазе се у Буенос Аиресу, Розариу де Санта Фе, Тандилу, Мендози, Лос Молиносу, Парани, Лас Палмасу и др. У држави Чиле има око 30.000 наших исељеника. Њхова јака насеља су у Антофагасти и Пунта Аренас. Осим у овим земљама наши исељеници живе у мањим масама у државама Перу, Боливиш, Уругвају. У Канади најјаче су колонше у Викторији, Ледисмиту и Ванкуверу. У Аустралији има, такође, нашег света. али не постоје гушћа насеља. Исти случај је и са Новим Зеландом, као и са Новом Каледонијом, у који-

ма живе поглавито Далматинци, бавећи се рибарством. Живот наших исељеника у трансокеанским земљама заслужује нарочито поглавље у овом кратком приказу. Он се, углавном, може поделити на двоје, као што се мора делити и наше исељеништво на: североамеричко и јужноамеричко. Разлика између ових група наших исељеника велика је, јер је социални и економски положај исељеника у Северној Америци и оних у Јужној Америци скоро неупоредив. Док први живе у земљи са повољнијим животним условима, модерном друштвеном организацијом и законодавством, које је прецизирало односе између усељеника и државе, као и односе између послодаваца и раднка, дотле други живе у земљама, од којих се многе још увек формирају, и које нису у стању својим становницима да пруже, често, ни најпотребнију заштиту. Аналогно овоме сређенији је и живот у нашим исељеничким колонијама у Северној Америци, наши су људи организовани у велике заједнице које их национално и економски одржавају у тамошњем друштву, док су у Јужној Америци наши исељеници у вечитој борби за самоодржање, разломљени и јако подложни асимилацији. Национална и економска снага наших исељеника у Северној Америци, и њихов развијен социјални живот, може се најбоље видети ако бацимо поглед на статистику њихових друштава националних, економских и културних. У Северној Америци постоје одбори Народне одбране, Јадранске страже, Југословенске матице, Југословенски соко, Савез добровољаца, Хрватског радише, Привредника, затим постоје око 65 певачких друштава, 50 дилетантских драмских дружина, Југословенски просветни савез, Просветни одбор Хрват све братске заједнице, Просветни рад југословенске социјалистичке свезе, Словенска женска свеза, Коло српских сестара, Просвета, Хрватска жена, и многобројне друге хумане и просветне организације, 25 тамбурашких зборова итд. Затим долазе социјалне установе, југословенски клубови, клупска удружења разних друштава са 300 народних домова, од којих неки имају своје лепе и скупоцене зграде. Од економских установа тоеба поменути њихове банке у Њујорку и Клевеланду и око 35 грађевинских задруга. Али, најзначајније су њихове потпорне организацше. којих има петнаест, и то две српске. четиои хпватске и девет словеначких, са укупно 275.000 чланова. Имовина ових централних друштава. не рачунајући имовину самосталних, као ни подређених, друштава, износи преко 18,000.000. Пооед ових организација Југословени у Северној Америци имају и врло развијену штампу. Они издају око 40 листова, од којих су девет дневници. Овоме треба додати и десет алманаха, који тамо излазе.