Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 913

Школство је, исто тако, развијено. Има 19 словеначких, 17 хрватских и 12 српских школа, са 237 учитеља и око 15.000 ученика. Цркава има 64 католичких, хрватских и словеначких, 30 српско-православних, 2 грчко католичке и 10 католичких, мешаних са америчким жупљанима. У Јужној Америци, исто као и у Северној, постојс оДбори појединих националних организација, као Јадранска стража, Народнз одбрана, Хрватска заједница, Косово. Потпорних органИзација на бази оних у Северној Америци, нема. Штампу претстављају неколико листова, који излазе недељно и периодично. У погледу економском, као што смо видели напред, разлика између исељеништва у Северној Америци и исељеништва у Јужној Америци, неупоредива је. У Северној Америци већина наших људи располаже уштеђевинама, које варирају од неколико стотина долара до 10, 15 па и више хиљада долара; у Јужној Америци, међутим, постоји један мали број наших људи, који је могао да заради толико да је поред одашиљања кући могао нешто и да заштеди. Земље Јужне Америке располажу великим природним богатствима, али она су недокучива за оне који раде за злехуду зараду. Ипак, у Јужној Америци има и наших људи који су се уздигли до највећег благостања, имућних и угледних мужева, који играју у животу земље у којој живе, важну улогу. Исељеничке уштеде имају специјалан значај и за „стари крај" како исељеници у туђини зову домовину. Добар део ових уштеда сваке године улази у нашу земљу, а овај ппилив новца ни.је мали. Пре рата, било је у Хрватској села, чи.ји су синови из исељеништва слали кућама преко милион круна. Према статистици, у првим поратним годинама, у нашу земљу долазило је од исељеника по око четири милијарде динара годишње. Доцније се ова цифра смањила, али може се рећи да је, у току прошле деценије, просечан годишњи прилив исељеничког новца износио око две милијарде динара. У прошлој години стање се изменило. Пошганска штедионица, преко ко.је долази известан део ових уштеда, у свом годишњем извешта.ју напомиње да је прилив новца, према претходној години, знатно мањи, што се има приписати привредној депресији, која је здхватила и амерички континент, услед чега наши исељеници остају у све већем броју незапослени. Примећено је, чак, да су им њи*ове породице из Југославије шиљале знатШ| 'је суме на име припомоћи, него ранијих г одина. Кад је реч о уштедама треба истаћи да С У исељеници ранијих година у већим сумам з слали свој новац у домаће новчане заводе, °Д којих су три предали суду кључеве, упро-

пастивши неколико десетина милиона динара крваво стеченог исељеничког новца! Ово је, у многоме, одбило наше исељенике од наших банака, стварајући неповерење према новчаним установама у земљи, у толико пре, што ондашње владе нису предузимале никакве мере за заштиту исељеничких улога и накнаду изгубљеног новца. Већа пажња исељеничком проблему поклоњена је тек од пре две године. У априлу 1929. г. донет је исељенички закон, затим, пре извесног времена законом је загарантована накнада исељеничких улога у пропалим банкама. То је, свакако, значајан и ретко човечн гест. На крају овога приказа само још једно питање и одговор. Да ли је исељавање корисно и треба ли га допустити или спречавати? Има земаља за које исељавање значи решење ироблема и добит, (случај са Италијом). Али, за нашу земљу ово не може да се кажр. .Ктославија је пространа толико да у њој, поред 14 милиона, може да живи још један, управо онај који се налази у туђини. Омогућавањем услова за рад и живот вратио би се у домовину многи од наших исељеника, доносећи са собом и своју уштеду, као што је некада односио из ње последње што је имао, па из земље свакако никоме не би пало на памет да иде одавде у туђину и неизвесност. Америка није више обећана земља. Незапосленост у њој свакога дана све више расте, а та незапосленост највише погађа усељеника. После неуспелог покушаја да се смање наднице радницима. индустријалци су смањили радно време. Наднице су остале исте, али је радно време сведено на један и два дана недељко, тако да је ситуација радништва још гора. Аргентинске власти прописале су, попут северо америчких, ко може да се усели у Аргентину. Ово ограничење дошло је као последица велике незапослености. Перу је, такође, отежао усељавање. У земљу ће се пуштати само лица која у перуанском конзулату, у својој земљи. депонују 100 долара као гарантију да ће се, у случају ако не нађу рада моћи вратити натраг. Код овквих прилика не може се желети друго него да што мање наших људи буде тамо изложених беди и очајању. Исељавање у стране земље може да се сппечи међу-покоашнским исељавањем из краЈевз пасивних V крајеве плодне. Код нас се то ради већ годинама. Косово и Метохи.ја ланас пружају слику напредних насеља; њихове равни и палине далеко су блаже и привлачније од оних у Патагонији и Матогросу. Краљевска влада дала је и недавно доказа, доношењем закона о колонизацији, да јој добро свих грађана лежи на срцу и да је вољна, пружајући максималне повластице, сваком честитом нашем раднику да пружи