Opštinske novine
Стр. 1016
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
И данас на дан Христова Рођења, уз наше молитве Свевишњем да наше напоре, патње н праведне жеље милостиво награди Ја позивам све вас, моје ненобедне и дичне витезове, да схватите и разумете недаће које су снашле нашу Отаџбину и да, спремајући се за нове напоре, које Отаџбиии дугујемо, стално рачунате на Мене. А Ја ћу, јунаци и у будуће делити са вама исту судбину и имаћу само један циљ: „да се ваша јуначка снага што пре окрепи и да наше победонооне заставе ускоро буду захвално повдрављене од ослобођене Мајке Србије и од целог нашег напаћеног народа". Христос се роди Моји официри и чиновиици. Хрстос се роди Моји подофицири и војници, Христос се роди, сви Моји јунаци, који се тако храбро борите за Краља ц Отаџбину. Живела Моја јуначка и непобедна Војска".
На овоме путу, дочекан свуда са неописаним одушевљењем, дирљивим симпатијама и великим манифестацијама за Србију и Српску Војску, Ја сам се, Јунаци, понова уверио, како су силно у Европи одјекнула славна дела Српске Војске у току минулог четворогодишњег ратов-ања; како је похвално и сјајно оцењено ваше јуначко држање у борбама: какво^ дивљење, управо чуђење, изазива она ваша безгранична љубав ка Слободи и Еезависности Отаџбине, Мајке Србије, као и ваша беспримерна одлучност, да ради тих идеала драговољно, без стеге и притиска, поднесете најтеже жртве, да да извршите и оно дуготрајно, изванредго тешко и мучно повлачење до Крфа, лишени готово свих средстава за живот, само да не бисте пали у замке наших мрских непријатеља, да не бисте постали бедно, бесправно робље њпхово ... Те сјајне одлике и врлине Српске Војске биле су
Њ. В. Престолонаследнић Александар и Војђода Жиђојин Мишић обилазе редом наше трупе на поседнутом Солунсћом Фронту.
в. Рата 1916. год. кад је Српска Војска стигла на Крф и у Северну Африку, само Ње. му као Врховном Команданту има да се захвали, што је тамо доведена. Само Њему има да се захвали, што је брзо снабдевена и реорганизована, што је упућена доцније на Солунски Фронт и што је уопште створен Солунски Фронт. Његове посете дворовима страних суверена са Претседником Владе Николом Пашићем 1916. год, познате су! А, наредба, коју је као Регент и Врховни Командант упутио српској Војсци са Крфа 7. (20.) априла 1916. год. гласи: „Јунаци, Вратио сам се са пута. и из посета Погдаварима наших моћних Савезника и великих пријатеља: Француаа, Енглеза и Италијана, куда су ме одвели важни и неодложни државни послови. Посетио сам и њихову храбру и јуначку војску, која се бори на својим фронтовнма и дошао сам у вашу средину.
ока чврста основа п она добра залога, да нас наши силни Савезници и Пријатељп не само у невољи не оставе, већ да нас баш тада још боље прихвате, да нас до краја борбе још јаче подрже, да нас свима потребама из основа понова снабду и потпуно опреме, да ускоро, у име Бога, са нама заједно пођу на Балкан против непријатеља Слободе и Човечанства а про-тив зла, коде се тамо зацарило, те да Јунаци, сви заједно васлоставимо нашу милу Србију, нашу Домовину, оног витешког и мученичког чувара и браниоца људских Права, Слободе и мирног културног рада на Балканс-ком Полуострву, кога охолост германска, интриге Аустро-Угарске и завист и зверска пакост бугарска мишљаху да сасвим уннште ... Наши моћни Савезници и Пријатељи, дивећи се аеустрашимом и витешком држању Србије, ценећи небројене жртве Српскога Народа и признајући му зрелост и способност за државни живот и културни развитак, сада су готови и вољни да нас у овој великој борби снажно помогну, да Србију створимо великом те да обухвати све Србе и Југословепе, да је учинимо