Opštinske novine

Стр. 1122

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Да се питање тарифне политике повољно реши по грађанство, као и по финансијску политику водовода, треба да се оступи од садашњих повластица, којима се поједини користе. Воду треба плаћати по једној јединственој цени, у износу који ће бити довољан да се покрије гро трошкова и осигура амортизација свих инвестиција. Као у већини градова, о којима је била реч у овом чланку, и код нас би вода треба-

Прнход ол воде Општиис Града ђеограла о& Т919 јо 1930 г

ла да се наплаћује по водомеру без обзира на број простора у кући. Према данашњем стању расхода водовода, цена би требала да секреће око 3,50 динара по кубном метру. Ми овога пута не желимо да се упустимо у детаљна проматрања саме тарифе. То питање, ради свога великог значаја, захтева да се посебно третира. Да се тарифа одреди није довољно познавати само стање водовода или финасија Општине, него је потребно да се оно проучава и са гледишта самог грађанства. Тако ће они који буду позвани да одређују тарифу водовода, морати да се инспиришу следећим моментима: 1. да се вода наплаћује једино по водомеру. То ће требати да буде полазна тачка будуће тарифе; 2. да се води рачуна о томе, да такса буде довољна за покриће бар 75% свих трошкова водовода. Међу те трошкове треба убројити: издатке за особље водовода, за

особље водовода, за одржавање мреже, машинских и других инсталација, за редовне утрошке матрејила, за обнављање водовода, (ово треба да буде у облику фонда, јер потребе инсталације нису сваке године исте, а на једну две године не може се пребацити иео терет инвестиција), отписивање инвентара и за амортизацију дугова; 3. да тарифа буде еластична, како би се могла, у одређеном периоду времена без опасности и самовоље појединаца, ревидирати; 4. да се код индустријских и трговачких предузећа изнађе цена која ће омогућити да они употребљавају чим већу количину воде. Не мислимо да би им требало давати воду по некој нарочитој ниској цени, али. у тарифи треба да буде садржано сретство које ће потицати и потстрекавати привредна и индустријска предузећа да троше воду из водово да, т. ј. апсорбују сав евентуални вишак квантума дневно исцрпљене воде; 5. да самоуправне и државне установе плаћају за воду, као и сваки други потрошач; и 6. да се тарифом одреди и санкције Управи водовода, а ове да имају брзо и ефикасно дејство. Неплатишу, једном речју, треба научити да плаћа. То је, у главном, што би по нашем мишл.ењу, требало да буде изражено у будућој тарифи водовода. Водовод се мора поставити на нове темеље, а то је: да постане самоуправно привредно тело, финансијски рентабилно, способно да може у свако доба до највишег степена послужити грађанству. * Тиме смо завршили наше расматрање о београдском водоводу. Било је потребно да се о томе говори. Водовод, какав је данас у Београду, може потпуно послужити потребама данашњице, али никако будућности. Да је водовод изграђен онакав какав је данас, требало је новаца којих није имала ни Општина, а још мање водовод — који и нема никакав фонд, него се његов цео приход меша с осталим приходима општинским као и расход. Зато се стоји пред проблемом: како да се очува ово што данас постоји, и како да се обезбеди будућност? Ми смо се трудили да на то одговоримо, осврнувши се на прошлост. Данас је дошао моменат, кад водовод може поћи новим правцем. То му допушта и његов технички уређај, каО и прилике самог Београда.