Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1127

Нарочиту улогу у сузбијању неписмености у Југославији треба да приме на себе соколске организације. Због тога ћемо овде рећи неколико речи о социјалним задацима Југословенског Сокола у <рште. Југословенски соко налази се данас у сасвим другим и измењеним приликама него икад раније, и те нове прилике траже и нове оријентације. Два су у главном типа организације оваквих витешких друштава. Енглески тип, који се састоји по превасходству из чисто физичког узгоја и талијански тип, који се огледа у принудној фашизацији витешких друштава. Југословенски соко, створен под специјалним околностима, има да изради свој сопствени тип, своју нарочиту идеологију, свој искључиви Југословенски идеал. У чему би требало да се састоји то проширење соколске идеологије?! Само физичко васпитање омладине, и ако представља један кагшталан задатак, не може бити последњи и завршни идеал Југословенског Сокола. Снажна и здрава омладина је не само циљ него и средство за извођење једне велике идеологије. Једновремено са њом долази морална дисциплина соколских маса. У овим данима тешке моралне кризе, акција на самодисциплини омладине и њеном моралном васпитању представља један деликатан, висок и тежак задатак соколства. Васпитање те омладине у Југословенском духу — јер је духовно јединство јаче и важније од политичког јединства — такође је један од поносних и великих задатака његових. Овде долази на прво место и тих, иезапажен али истрајан рад на широкој демократизацији маса. Све велике народне организације, а једна од таквих организација, највећа и најмоћнија је данас Југословенско Соколство — самим својим постојањем, радом и извођењем свога животног програма врши и процес истинске демократизације, толико потребан као предуслов за културну ренесансу најширих народних маса. Али поред свих ових задатака, који су и до сада мање или више извођени у соколству, ми ћемо се овога пута у основним цртамз задржати на новим задацима, које соколству императивно намећу наши дани. То су његови социјални задаци. Када се има на уму да ће југословенско соколство у најскоријим данима бројати на стотине хиљада својих организованих приврженика, онда се у најјаснијој боји указује могућност за његову социјалну акцију. Том раду треба да се што пре и што снажније посвети секција његова за социјалну акцију, а вођство Југословенског сокола треба да јој и своја државна материјална средства стави у потребној мери на пуно расположење. Нико не може одрећи да југословенско соколство неће моћи да одигра једну историски колосалну улогу у: 1) Стварању и организацији аналфабетских течајева и сузбијању неписмености у народу; 2) У борби против алкохолизма, који из дана у дан све већма врши свој разоран утииај на садашње генерације нашег народа. 3) У борби противу туберкулозе, где је систематисана пропагандска улога Југословенског сокола од еминентне важности. 4) За организацију и извођење омладинског и школског шумског празника, који би био посвећен планском подизању шума, што би опет са своје стране утицало на привредно уздизање народа, на темперирање климе и општу асанацију. 5) у акцији на подизању народних хигијенских и просветно-културних домова села. 6) у акцији, плански смишљеној, на професионалној заштити, упославању и подизању својих многобројних чланова, јер не треба сметнути с ума да се у огромним масама сокола налазе на десетине и десетине хиљада материјално сиромашних али духовно снажних ученика и трговачког подмлатка, за које би једна овако организована помоћ била првостепено спасоносна. Социјална акција међу њима и за њих значи ублажавање многих друштвених незгода од којих хронично пати наш социјални организам. То је само неколико струкова из дугог венца социјалних акција, чије успешно остварење очекује претходну снажну делатност Југословенског сокола. Соколске организације већ су развијене у целој земл>и. Оне полако продиру на село и освајају га. Ту тенденцију треба помоћи и морално и материјално. Када се соколске организације оснаже на селу — тада оне и могу и требају да покрену свуда и на сваком месту аналфабетске гечајеве. Тиме ће оне најбоље афирмирати своју просветно-културну и социјалну акцију, коју им намећу наши дани историјском логиком догађаја... Наша је земља природно најбогатија земља. Сем Русије и Калифорније нема боље и природом благословеније земље на свету. Све што постоји на земљи и под земљом имамо у изобиљу. Па ипак наш сељак живи рђаво, наш радник исто тако. Наш занатлија, мали чиновник, мали трговац, уопште мали варошки човек ништа боље. А у Југославији би се могло живети лепше но игде на свету, у пуном изобиљу, без сазнања о привредно.ј кризи, која гуши сваки слободан полет и без општинских приреза и дажбина, које су у многим крајеЈЗЊча достигле неслућене размере! А што све није тако има пуно разлога.