Opštinske novine
6
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1139
оштећена; по изворима Хамеровим у Историји Отоманског Царства и Мајлатовим у Историји Угарске можда чак и срушена, али онда, свакако убрзо и опет поправљена. Јер постојање њено на челу Горњег града можемо Пратити кроз цео 16 и готово цео 17 век. Крајем пак 17 века, тачно 8 октобра 1690, једна стра-
Београд у 17 веку, по снимћу Ортелијуса (1602)
шна експлозија барутних магацина, склоњених по савскодунавској падини испод Горњег града, уништила је бедеме и све куле на њима на томе фронту. Тада је, свакако, нестало и Небојше. То се потврђује и оригиналним снимЦима Горњег града с природе, какав се чини да је на пр. онај под бр. 17 у збирци Географског института. на Универзитету из г. 1688, где се Небојша горњоградска још види на свом ста-
ром месту, и какав је несумњиво онај под бр. 757/К у збирцн Народне библиотеке из год. 1717, где се горњоградска Небојша више не види, али се ни доњоградска имењака њена још тим именом не зове него се на плану обележава као „Водена кула" (ХУаззегИшт). У размаку између те две године, 1688 и 1717, Небојше горњоградске је нестало!
Из прве поле 18 века немамо уопште ни помена о њој, можда и стога што савскодунавски фронт београдских утврђења није у борбама тадашњим око Београда ни имао никакве улоге важније. У другој поли тога века такође, о горњоградској ни помена. На проспекту Београда из г. 1788 у Годишњици IX, с којим се, колико се може назрети на и сувише ситним отисцима испод планова Београда „пре 1717" или „из 1719", и слике под бр. 20, 22, 23 и 24 у књизи Београд у садашњости и прошлости — на месту горњоградске Небојше нема никакве куле, као ни уопште на источном делу Горњег града; ту се, поред једне џамије, види иза једног бастиона једна зграда обична, за коју се у Годишњици каже, да је „командантово обиталиште". Али, крајем 18 века, име „Небојша" везује се за доњоградску кулу, познату и данас под тим именом. Тако на пр. на плану Београда из г. 1789 у Годишњици IX, за ону исту кулу крај самог пристаништа у Доњем граду, за коју се у плану из г. 1717 каже да се зове „Водена кула", бележи се овде уз бр. 13 у тумачењима да се зове „Небојша". IV) Међутим, поред овог завршног преношења имена „Небојша" као и поред оног већ споменутог по Вранчићу (1553), према разлагањима Хамера и Мајлата, као да је то херојско име пренашано и раније, још за постојања праве горњоградске Небојше, и на једну другу овој блиску, суседну, горњоградску кулу, познату инзче под именом „Житарица" (Нп":;еп11шпп, Ке1еб1огопу). Ова је, према
снимцима судећи, била као издвојена из састава Горњег града, налазила се отприлике на средини савскодунавске падине, ниже оба дела тврђаве, нешто ближе западном (Нарину), с којим је била и непосредно везана калдрмисаним путем. Она би одговарала Константиновом (V) „царском скровишту" (магацину), Брокиеровом „трећем горњем утвр-