Opštinske novine

ОМШтинскЕ НОбИНЕ

Стр. 1103

ка Врховног Команданта Њ. Кр. Височанства Регента Александра и Његова непоколебива вера у праведну ствар и коначан успех Југословенске нације, и после прогласа Народног Јединства — велика тек створена Отаџбина, стајала је пред сплетом најкомпликованијих проблема који су захтевали хитно решење. Неизмерна је била срећа за младу Југославију, што је тада на своме челу имала Владаоца великог искуства и дубоког познаваоца народне душе и народних потреба. Јер, као што знате, браћо и сестре, акција нашег Краља је тесно уплетена у најзначајније године нашег државног и народног живота и пре Његовог ступања на Краљевски Престо. У 1912-ој, кад је отпочео први балкански рат за слободу Јужне Србије, те колевке средњовековне српске славе и величине, Он је, као Командант Прве Армије, стекао славу победника са Куманова и осветника Косова. У братоубилачком рату од 1913 године, кад су нас Бугари напали на Брегалници, армија Наследника Престола ишла је из победе у победу док непријатељ није био приморан да моли за мир. И онда је настало доба мира, опорављења и сређивања, доба затишја пред велику бру, која ће уздрмати свет и довести у опасност тековине савремене цивилизације. Наш седи Владар, Краљ Петар I, преморен напорним радом за добро и срећу своје домовине, оптерећен годинама, ставља у дужност, 11 јуна 1914 године, своме Неследнику Престола, да у Његово Име врши Краљевску власт. Тако, наш јуначки Краљ, ступа у Светски рат као Регент и Врховни Командант Ср::ске војске, да је води у победу и славу, било кад туче непријатеља на Церу, Гучеву и Колубари, било када се, пред силом војсака великих сила Немачке и Аустроугарске које, у по нас најтежем моменту потпомаже изненада бочна акција Бугара, повлачи кроз гудуре Албаније, те српске Голготе, на којој се наша војска показала достојна дивљења целог света, па чак и самих непријатеља; било, најзад, кад на челу својих победничких и ослободилачких трупа, пробија непријатељски фронт на Добром пољу, пресеца гвоздени ланац око поробљене Србије, да за непуна два месеца долети у свој опустошени Београд, донесе ослобођење нашој браћи преко Дрине, Саве и Дунава, и прокламује јединство Срба, Хрвата и Словенаца у једну јединствену и недељиву државу. У тим најтежим и најкритичнијим данима, Он је био и војсковођа и државник неупоредивих квалитета. Кроз те тешке дане Он је успео да сиђе у дубине народне душе, да је упозна до танчина, и постане персонификација народних тежњи, народних потреба и народних идеала. Кад је

Његов Славни Отац, блаженопочивши Краљ Петар I Велики Ослободилац, заклопио своје уморне очи пошто је, као Владалац, испунио мисију на тако величанствен и дивљења достојан начин, Југославија је добила Владаоца већ опробаног и на бојном пољу и у вођењу државних послова. То је била као што сам напред рекао та њена велика срећа, у тренутку када су на дневном реду били комплекси нерешених проблема, који су захтевали хитно решење. Са колико вештине и државничке мудрости Краљ Александар приступа њиховом решевању!

г*

Полазак поворће у цркбу Александра НеБског. На челу поборће су г.г. п-претседнић Никола Крстић, заступник претседника Београда и Исидор Протић, кмет-прабнић Наша држава добија своје проширене границе, у међународној заједници стиче завидан положај, њена одбранбена снага почиње да расте, порушена Србија полако се опоравља, наше море прима посете странаца, као доказ довољне безбедности и реда у земљи, трговина и занатство добијају врло велики полет, у земљи се доносе први закони о радничком осигурању који су израз најнапреднијег схватања и у науци и у пракси. Идејно јединство се, кроз читав систем нових закона, спроводи у дело. Југославија добија своју форму и свој израз по цену великих напора на консолидовању прилика у држави и уређењу земље. Нажалост, док се тако ишло к циљу погађањем и компромисима између политичких странака, супротности у погледима и схватањима тих истих странака долазиле су све више до изражаја, да се доцније дегенеришу у страсти из којих су се назирали елементи раздора. Југославија, тако рећи тек ослобођена и уједињена, постаје поприште разбукталих страсти, и почиње мирном грађанину унутра и пажљивом посматрачу споља, пружати мутну слику политичке плиме и осеке, страначких налета