Opštinske novine
оПШтИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1261
ма васељенске механике, и као такве гравитирају кружном стазом око централне звезде. Ховард замишља да и људска насеља треба да се организирају по истом систему. у средини система главни град са отприлике 58.000 становника, а окило њега као нека огрЈ Ж ца шест градова сателита, који имају мање од 32 .000 становника. Пространа поља опкол.авала би сваки од ових градова и одвајала би га од суседних. Поред тога би једна кружна железничка пруга крајњом ивицом круга везнвала између себе свих шест градова, а железничким крацима од ове пруге који би ишли ка централном граду био би он везан са шест мањих градова. Тако бисмо добили скуп насеља од укупно 250.000 становника, који су распоређени у седам градова стварајући тако једну децентрализовану групу, у средини пространих поља. Сличне би се групе децентрализованих насеља могле организирати по истом припципу на целој територији нрема потреби. Стварањем оваквих нових насеља која су за себе одвојене целине и самостална економска тела, Ховард је намеравао на првом месту да понрави рђаве станбене прилике у Енглеској. Као и Фрич у Немачкој и Ховард у Енглеској проглашавао је питање о земљишту као корен данашњих социјалних проблема. Рђаве прилике у Енглеској леже нарочито на пољу земљишне политике, на пољу питања сопствености земљишта, пигања земљишта за грађење. Највећи део енглеског земљишта налази се у рукама племства, и то је у Енглеској довело до уобичајеног система „наследног најма"Против овог пространог приватног земљишног поседа били су од дужег времсна упућени теоретски реформаторски земљишни планови. Ховард је постепено дошао до реформних планова, који решавају питање радничких станова помоћу питања земљишта и тим је желео да спасе пролетаријат из ужасне беде великоградског радничког краја. Скупивши у једно све оне реформне теорије Ховард им је дао са својом идејом „градова У зеленилу" правац ка практичном циљу, који се може претворити у дело и остварити. Ховард у својој књизи захтева да градови буду ограничени у својој величини с напоменом да је шкодљиво нагомилавање огромних људских маса у старим градовима било једино омогућено њиховим неограниченим проширавањем, а да би „град у зеленилу" избегао овакав развитак не сме се неограничено проширивати. Тако исто није задатак покрета за градове у зеленилу да се створи неколико великих градова у зеленилу, већ да се створи што разгранатија мрежа многих малих градова у зеленилу, да се створи што већа деценгрализација становништва. Ако
град достигне одређени број становника дал>е проширивање могуће је једино, да се у близини али ипак одвојено у већем пространом пољу, подигне нови „град у зеленилу"При даљем развијању могу се више нових мањих градова у зеленилу да групирају око .једног већег и старијег града. Град у зеленилу сматра се као целина за себе, где је све предвиђено што се тиче становања, занимања, саобраћаја, духовне и телесне хране, народног здравља и др. Разне врсте лакше индустрије и разне врсте заната, као и најразличнија занимања треба да су у граду у зеленилу заступљени. Град у зеленилу је насеобина, где све мора имати своје одређено место и где се ништа не сме оставити случају и где се — у колико човечји ум може да допре — све унапред по најбољем плану мора утврдити. Постројење целокупне уличне мреже, канализациЈе, довода воде и гаса светлећег итд- изводи се овде за одређени број становника или се предвиђа за тај број, те према томе свако несигурно предвиђање постаје илузорно за добија извесиа више или мање геометријјефтином земљишту, које за увек остаје у својини целине (државе, општине, кооперативе и др.) како би свака шпекулација са земљиштем за увек била искључена и „вишак на земљиште" припао целини. Ова социална и економска основа даје и одржава новом граду врт — чак и оном сиромашном — те тиме и чини град у зеленилу. Унутрашњи распоред града у зеленилу по Ховарду овако изгледа: сваки град је испресецан пуговима који су распоређени као звезда, а пет кружних зона распоређено је око једног централног парка. Прва кружна зона била би резервисана за јавне зграде; друга за котеже опкољене вртовима; широка авенија била би трећа кружна зона; у четвртој зони опет котежи с вртовима; а у петој долазе мануфактуре, фабрике, магацини. Свуда около града простиру се поља, која су пет пута пространија од градског земљишта. На том земљишгу налазе се ливаде, шуме, воћњаци у средини којих би биле инсталиране сељачке куће, азили, опоравилишта и др. Иако се према овом распореду унапред добија извесна више или мање геометријска шема, ипак ће положај сваког појединог земљишта за насељавање са својим разноврсним особинама у сваком случају условити нарочита групирања и решења. Са грађењем „града у зеленилу" може се одмах почети чим се скугш неколико хиљада људи који желе да се населе. Грађење се креће од периферије града ка средини, јер у средини града долазе велике радње, грађевине за администрацију, народно здравље, за школе и музеје, за одмор итд- које су постепено тек погребне код већег броја становни-