Opštinske novine

Стр. 1316

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Васа У. Јовановић, делегат Народне женске заједнице г-ђа Смиљанић, претседник Мануфактурног трговачког удружења г. Аца Динић и секретар Радничке коморе г. Лука Павићевић- Г. Васа У. Јовановић изнео је сличне примере неоправданог узбуђења код улагача Београдске задруге пре 50 година и за време анексионе кризе, а г. Аца Динић фрапантне призоре из Државне хипотекарне банке. Г. Динић је даље захтевао да се изради списак лица која су своје улоге повукла од 15 до 30 септембра, да се испита зашто су појединци куповали девизе, а нарочито да се заведу најоштрије казне за управне и надзорне одборе банака у којима због несолидности пропадају ситне уштеђевине народних маса. Г. Д-р Мишић је пледирао за на.јшири публицитет стања и рада свих новчаних завода и пуну јасноћу у њиховим билансима, а г- Павићевић је тражио да се утврди ко је све обарао курсеве државних и других вредносних хартија. Остали говорници усво.јили су са пуним одобравањем излагање г. Д-ра Недељковића. На крају г. Нешић је резимирао закључке и прочитао следећи проглас који ће се упутити народу преко заступљених друштава и организација: Апел родољубима „За време тешке економске кризе која је захватила целу Европу, па и нашу земљу, покушали су наши непријатељи да унесу пометњу у наше редове и изазову велики, а ничим необразложен страх и неповерење «рема нашем народном новцу, нашим новчаним заводима и нашим државним обвезницама. Да су намере наших непријатеља успеле, наступиле би пустошне последице по нашу народну привреду и по наш приватни и јавни кредит- Пео наш живот био би потресен, и недогледне штете захватиле би и сваког појединца и наш народ као целину. Али, срећом, страх и пометња захватили су само незнатан део нашег становништва, па и то пролазно. Данас смо се сви ми већ прибрали и освестили. Увидели смо шта је био циљ непријатељског маневра и какве би страшне последице настале по нас, да је тај маневар успео. И зато смо ми једнодушно одбили од себе дошаптавање злих људи и чврсто стали сви до једног на браник наших драгоцених националних установа.

Да би се и у будуће онемогућиле интриге злокобних елемената и туђинских агената, ми доле потписане установе и удружења, окупљени данас 4 октобра 1931 г- у 10 часова пре подне у Одборској сали Општине београдске, упућујемо апел свеколиком грађанству Југославије, да више не подлеже разним неоснованим гласовима упереним против нашег привредног живота, нашег банкарства и наших финансија., те да се непотребном узрујаношћу не би рушиле и доводиле у питање основе на којима почива наш национални живот. Насупрот свим тим рђавим гласовима нека сваки верује и буде чврсто убеђен, да су наше државне финансије сређене, да нашем новцу (динару) не прети никаква опасност губљења вредности, да су наши признати и солидни новчани заводи достојни поверења да им се и даље поверавају улози на штедњу, да су наши државни папири реалне вредности које не треба у бесцење продавати. Дужност је свих исправних грађана, и свих национално ориентисаних установа и удружења у нашој држави, да свим силама пораде како се немиле појаве уношења неповерења међу нас не би поновиле, а да се појачава чврстина вере према нашој валути, нашим државним обвезницама, нашим новчаним заводима. Стављамо им на срце, да и материјалним делима даду добар пример другима, и олакшају враћање нашег новчаног и кредитног промета у редован колосек. Радећи овако, ми ћемо брзо и много допринети учвршћењу нашег привредног живота и подизању нашег угледа и кредита у иностранству. Нека нас вера и љубав према нашој заједничкој Отаџбини уједини у чврсте и непробојне редове!" Морални и материјални резултати ове конференције осетиће се несумњиво у најближој будућности- Но већ сада ова конференицја заслужује да буде забележена као један од најкрупнијих напора за духовном мобилизацијом нашег народа у циљу самоодбране на привредном пољу. Треба такође с поносом забележити сјајну улогу коју је у овој акцији одиграла Општина Београдска, и изразити наду да ће за њеним примером поћи и остале општине у нашој Отаџбини. 1