Opštinske novine

Стр. 1318

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Зејтин кг.

10,75

12,—

18,—

Кафа „Сантос" сирова

34,—

36,50

50,—

Маст за обућу Но 50

21,—

26,—

36,—

Паприка I слатка кг.

23,—

27,—

40,-

Пиринач Сплендор кг.

4,30

4,70

7,50

Сапун за веш жути I кг. 9,—

10,50

16,-

Суво грожђе I кг.

16,-

19,—

30,—

Фида кг.

6,20

6,80

10,—

Чај „Оранж" кг.

78,-

100,—

160,—

Чоколада за тесто кг.

28,-

35,—

48,-

Стакларија:

Индекс (уопште)

100,—

125,—

180,— у

Емаљ. посуђе (инд.)

100,—

112,—

140,—

Тањири порц. ком.

5,—

7,—

10,—

Тањири штајнаут ком.

. 2,70

3,50

6,—

Шоље за каву туце

29,—

38,—

60,—

Канцелариј. и школски

материјал (индекс)

100,—

130,—

220,—

Гвожђар. и кухињски

прибори (индекс)

100,-

- 125,—

200,—

Мануфактура:

Американ дом. мет.

8,20

9,30

12,—

Вуна-плетиво кг.

120,—

140,—

200,—

Зефир мет.

8,-

9,20

12,—

Мараме вун. (индекс)

100,—

120,—

180,—

Марамице џепне I, ком. 7,—

9,—

13,—

Материја памучна

мушка мет.

26,—

30,—

36,-

Порхети I

13,50

15,-

20,—

Платно шиф. мет.

8,—

9,50

13,—

Сатин I, мет.

11,50

14,—

20,—

Сомот за хаљ. мет.

36,—

40,—

56,—

Убруси обични ком.

12,-

14,—

20,—

Фул (пакло)

58,—

62,—

86,—

Циц мет.

6,50

7,—

9,—

Шлофијанка I ком.

36,—

42,—

60 —

Шгоф женски

48,—

54,—

70,—

„ мушки

140,—

170,—

220,—

Оволикој разлици

између цена на

велико

/

с Једне и цена на мало с друге стране свакако је један од разлога и претерано високи издаци за кирију локала. Остаје. међутим, факат да је ова разлика и сувише велика, далеко већа од нормалне. И ако ово питање не спада у област наше теме горњи преглед згодно нам долази да узгред укажемо на његову велику важност и на потребу да се њ°му поклони озбиљна пажња. Упркос данашњег унутрашњо-трговинског система не сме се дозволити његова злоупотреба, која се огледа у беспримерно великој разлици између цена на велико с једне и цена на мало с друге стране. Код стања, у коме ова разлика иде на 50, 80, 100 и 120% неопходно су потребни економско-социјални корективи у корист потрошача, а то значи највећег процента грађана. Ови се економско-социјални корективи имају предузети у трима областима: у области форсирања потрошачког задоугарства, у области принудних законских мера и, на.јзад, у области смањења режијских трошкова. Прво зависи од грађана, од њихове потрошачке свести (да потрошачи не постоје ради трговине, већ трговина због њих); друго

од ступња и схватања социЈално -политичке акције општине и др. позваних тела.; треће од самих трговаца. Настојања у сва три правца донела би жељено појевтињавање живота уопште. Што се овог последњег тиче мислимо да би понајпре требало настојати на снижењу кирија. Колективна акција трговаца у овом правцу морала би да уроди плодом, а трговци су је дужни повести и из обзира према потрошачима. Колико издаци на кирију локала оптерећују промет најбоље ће се видети из ова четири конкретна случаја из београдске трговине: 1) 1929 месечно:

кирија промет о/ 0 оптерећење промета киријом

18.000 10.000 5.000 2.500 225.000 150.000 90.000 60.000 8% 6.6<>/ о 5«/ 0 4.1о/ 0 просечно 6-7»/ 0

2) 1930 месечно:

кириЈа промет % оптерећење промета киријом

16.000 9.000 4.500 2.500 190.000 120.000 70.000 40 000

8.4о/ 0

7.5о/о 6.4о/ 0 6.2о/ 0 просечмо 7.6

3) 1931 месечно:

кирија промет оптерећење промета киријом

16.000 130.000

9.000 4.500 2.500 80.000 40.000 25.000

12.3о/о 11.2% 11.2% 13% просечио 11.6»/ 0

Као што видимо, због сталног опадања промета режијски трошкови кирије све су јачим процентом притискивали укупни промет и јављали се као све озбиљнији разлог дакашњој скупоћи животних намирница и осталих потреба. Не сумњамо да има случајева где је проценат оптерећења промета издацима на кирију још и већи. Стога се акција за снижење кирија трговачких локала у Београду јавља као једна неопходност нарочито у данима данашње кризе када је појединац приморн на редукцију својих потреба, па често и оних најнужнијих. Њу треба да поведу сами трговци, а с друге стране може да буде подупрта. и законским мерама. Јер свакако је ненормално да један бозаџија у прометном центру града плаћа 10.000 дин. месечно кирије или 330 дин. дневно, или један пекар 4—8.000 дин. месечно или 266 дин. дневно. Толиком режијом оптерећивати београдског потрошача више је него грех! При таквим околностима сасвим је природна појава што трговац у време кризе тј. смањеног промета, тражи излаз у увећању цена. Једна ненормална појава изазива низ последица, које све скупа удружене слабе и онако слабу куповну моћ београдског потрошача и овога лишавају једне по једне потребе. У овој редукцији потреба код средњих и сиромашних слојева отишло се већ прилично далеко, код многих је. шта више, пређен и минимум. Интервенција у овој области јавља се као нужна економска и социјално политичка мера! III ЦЕНЕ ВЕЛИКИХ И ЦЕНЕ МАЛИХ СТАНОВА Разлика у цени великих и малих станова одувек је постојала. Мали станови су увек