Opštinske novine

5ПШ-ГИНСКЕ Н 0 В И Н Е

Стр. 1319

скупљи од већих. У колико је кубатура мања у толико је скупљи стан. К. Бихер за Базел (пре рата) наводи ове цене по кубном метру:

стан

са једном собом

4,04

ФР

ЈЈ

„ две собе

3,95

ЈЈ

„ три собе

3,56

ЈЈ

„ пет соба

3,36

ЈЈ

„ шест соба

3,16

ЈЈ

„ девет соба

3,21

ЈЈ

„ десет соба

2,93

ЈЈ

Какви су односи у Београду у овом погледу немамо статистичких података. У неколико случајева, које смо лично испитивали, нашли смо да кирија по кубном метру код већих станова (преко две собе са нузпросторијама) износи око 5,50 дин., код великих сганова (преко три собе) око 4,50 дин., а код малих станова (соба и кујна) од 8 дин. па на више. Разлика између цене малог и великог стана у Београду креће се од 50—100% према квалитету и удаљености. То је свакако много и, што је наЈважније, ту огромну разлику, на штету нормалног виђења живота и одржавања живогног стандарда, плаћа и сноси онај најсиромашнији. Разлика између ових станова у хигијенском погледу, међутим, не може уопште да се упоређује. Овако велика разлика у ценама великих и малих станова долази једним делом и због посебних прилика под којима се вршило изграђивање Београда. Много је момената који су одлучивали претежно изграђивање већих станова и ако је социЈална структура Београда таква да је она диктирала изгрђивање знатно већег броја мањих и малих станова. Од 1919—1930 у Београду је изграђено укупно 13-347 станова. Од овога отпада на мале станове 7501 (овде су урачунати и они са две собе и нузпросторије), а 5840 на велике станове. Економски слаб човек, какав чини претежни део београдског становништва, све теже може да подноси скупоћу кирије. Проценат издатака на стан у опшгим трошковима живота после рата био је увек велики у Београду. За средњег и сиромашнијег грађанина кретао се између 25 и 50 од сто. Они, упућени на мале станове, са месечном зарадом у најбољем случају трећину својих прихода издавали су за кирију. Што је најважније, данашња криза утицала је да се проценат издатака на стан још више увећа и тиме допринесе општем погоршњу и онако тешких животних услова. IV ЦЕНЕ СТАНОВА У ГРАДУ И НА ПЕРИФЕРИЈИ Слична неразмера као код цена великих и малих станова постоји и између цена станова у ужем градском појасу и станова на периферији. На крајњој периф. Карабурме радничке породице станују у страћарама плаћајући за собу 100—250 дин. Оваква је ситуа-

ција на свој београдској периферији. Када се овоме додаду још и квалитет и хигијена стана, затим удаљеност која проузрокује специјалне издатке на саобраћајна сретства, онда се ова разлика неколико пута увећава. И тако имамо ситуацију да сиромашан човек (углавном радник) не само што већи део своЈе зараде мора да изда за стан, већ уопште најскупље плаћа стан. Стан од собе и кујне на периферији, у коме типу највише станују радничке породице, кошта данас 350—400 дин. месечно. Што је и код ових станова најважније јесте, да кирије не падају. Издаци за кирије остају на истом нивоу и ако се наднице редуцирају и повећава број оних који остају незапослени или само делимично упослени. На београдској периферији може се уочити још следеће у погледу станбених прилика. На име, мали је број оних кућа у којима станују само сопственици. У највише случајева сопственици имају за издавање стан, два, а, сем тога, приличан је и број имућнијих лица, која су имала довољно новаца да купе земљиште и на њему подигну низ чатрља и изба (легла туберкулозе) за које вуку богату и ничим незаслужену ренту, која се у много случајева плаћа и људским животима, а готово увек животима и здрављем београдске деце. V ГРАЂЕВИНСКА ДЕЛАТНОСТ ОВЕ ГОДИНЕ И ЊЕН УТИЦАЈ НА ДАЉИ РАЗВИТАК КИРИЈЕ Две последње године, у доба општег селења — у мају и новембру — стално се чује ово: е сада ће станови бити јевтинији, јер ово што остане празно нема рачуна да се дуже држи. Међутим, и поред свега тога и дан дањи остале су скупе кирије. Психолошко осећање кирајџијске потребе да кирије сиђу остало је индиферентно за кућевласнике- Просечно узевши цене станова нису пале за последње две године ни за 10% и то искључиво код средњих и већих станова. Цене малих станова су већ више година на истој висини. До прошле године могло би се узети да је на одржање високих кирија утицао велики прираштај становништва у Београду. А грађевинска делатност у 1929 и 1930 била је доста слаба (обе године сазидано 2143 стана, док је само у 1928 подигнуто 2017 станова). Ту је свакако главни разлог одржању кирија на неизмењеном нивоу последњих година. То је утицало и на одржање висине капитализиране ренте (оличене у цени земљишта), која у Београду не само да још не показује опадање, него ни јаче колебање у коме би долазила до изражаја тенденција на доле. На појединим местима, међутим, капитализирана рента (цена земљишта) достигла је такву висину да се паралише дејство свих осталих фактора који, са своје стране, условљавају падање кирија.