Opštinske novine

Сгр. 1324

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

карска радионица прерађивач у првом реду брашна, а продавац детаљиста тек у десетом реду, па ће се боље посветити и струци својој. То нарочито важи за фабричну производњу, која је прегледнија, рачунски чистија, по калкулацији једноставнија, када се нема поСд/ш са подизањем киоска, продавница са тражењем концесија и са борбом око истих за места и т- д. Ова два позната различита гледишта о економији и хигијени код продаје хлеба, заслужују да буду дискутована. Ово у толико нре, што обадва имају своје добре стране. Прво мишљење је срачунато на једно апсолутно изолирање продаје од сваког другог обиталишта, и, циља на то да хлебне продавнице буду само зато створене- Финансиско комерцијална страна овог предлога је реална и остварљива, а дистрибуциони део питања још целисходниј и. Други предлог је економски бољи, јер искључује потребу нових продајних инвестиција, док му је питање пуне хигијенске заштите прцлично несавремено и неискључу.је могућности погрешака. Јер, ма да се у оба случаја претпоставља продавање запакованог хлеба, ипак овај други продајни предлог ризикује да буде у пракси компоромитован. У бакалницама има толико различитих и миришљавих артикала, да то искључује беспрекорно хигијенско манипулисање једнога и истог персонала са њима и са хлебом- Узмимо само случајеве са петролејом, шпиритом, каменом содом, угљем, дрветом, поврћем, сапуном, зејтином и сличним. Даље, велико је питање и то: каквога су хигијенског стања ови локади? На периферији знамо да су у 90% сви ови локали, на'које предлог рефлектира, недовољно хигијенски: мали, влажни или мрачни, и, са послужним особљем, чији су појмови о личној хигијени још опскурнији но што су код неких данашњих хлебара. Шта зна о хигијени оно шегрче које је једини персонал наших мадих перифериских бакалница ! ? ГТретпостављати је, међутим, да ће се баш ове радњице латити продаје хлеба, док ће свака развијенија бакалско-колонијална радња одбити да се занима хлебном продајом. Малим и тескобним радњицама би добро дошао ова.ј хлебни посао, али су код њих и најмање хигијенске гарантије за ову продајуТо би тек била најгора комбинација!... Млекаџинице би бил&4&ш г ора комбинација, јер тамо на периферији, где се све оне зову популарним именом: Народне кујне, толики је саобраћај у њима, а персонал им је регрутован из истога оног елемента из којега и данашњи хлебари- Локали су по тим ,,млекаџиницама" хигијенски далеко лошији од најлошије данашње продавнице, а правих млекара и сухомесарница имамо врло мало и само у центру града.

Због свега тога добило би се убрзо једно искуство, које би опег диктирало потребу једне продајне реформе са специјалном организацијом. Тако би опет бцли у незавидном положају, да понова истражујемо најважнија средства хлебне дистрибуције. ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ Сва мишљења о хлебној индустријализацији и о њеним практичним формама нису код нас довољно популарисана- То је заслуга наше штампе, која не показује за ово велико питање довољно интересовања. Штампа се није још ангажовала до једне мере која може да индицира једно решење о индустријализацији. Међутим, била је то једна њена дужиост и једна њена јавна задаћа. Јер, уколико .је једно комунално питање значајније по својој социјалној садржини, и, деликатније по својим последицама, у толико је и консултативна реч штампе више корисна- Наша добро позната акциона стерилност у питањима замашнијих техничко-економских иницијатива није јучерашњег датума. То би већ требало да даде .један подстрек за нашу штампу да са више сопствене иницијативе помогне сваку већу комуналну задаћу. С обзиром на ове недостатке остали су данашњи појмови о индустријализацији прилично неодређени и мутни. Једни мисле да је индустријализација технички релативна ствар, и да је довољно постављање неколиких парних пекара са по 5—10 000 кгр. дневне продукције, и даље препустити њима самима сваку другу хлебну иницијативу: цене, квалитет, начин продаје, начин сировинског снабдевања и т. д. Други мисле да је могуће хигијенизирати хлебну производњу и на подлози садашњег ручног занатлиског рада, само да је зато нужно поступно реформисање прерађивачких и поолајних локала. У томе случачу било би потребно затворити само оне најгоре хлебарнице, грађевински и хигијенски поправити оне боље, а у будуће допуштати отварање нових хлебарница само уз услове претходног хигијенско грађевинског подешавања за таква предузећаОво друго мишљење нашло је свој акцепт и код званичних надлежних власти у Београду. Оно је добило и своју законску санкцију у Наредби управника града Београда: о уређењу пекарских радњи и продаји хлеба V Београду, издатој 1. марта о. године, у којој су обухваћена сва техничко-санитетска и хигијенска питања код ручне хлебне производње, и, предвиђено поступно прелажење на веће хигијенизирање у будућностиПо тој наредби грађевински део уређаја обавезан је за све хлебарнице да се изврши у року од .једне године дана, а прописи о хигијенскоме раду и прода.ји, о санитарној чи-