Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1331

јој су присутни подједнако учествовали заступајући свако своје мишљење, у којим су се често веома разилазили. Било је питања, која су се као црвена нит провлачила кроз све седнице Ширег Одбора и која су претресана и на седницама Ужег Одбора. Међу та питања спадају питања: да ли и у колико се, што се тиче елемената новог грба, треба освр-

Грб (печат) града Веограда из доба Ебгенија Савојеког

ћати на старе београдске грбове; да ли у нови престонички грб треба унети државни грб; што мора бити у првом реду изражено у грбу: да ли целокупна историја Београда, или можда тек поједини периоди, нарочито савремени период почињући од ослобођења 1806. године?!. •. Госпођа Бета Вукановић, и г. Богдан Поповић — истицали су од самог почетка принцип једноставности грба; академски вајар Лукић настојао је на утврђењу елемената грба, како би се одмах покушало с пластичким извођењем; г. Чарапић на хералдичким законима по којим се сваки елеменат мора приказати на извесни начин, г- Живан Жнвановић и генерал Николајевић истицали су историзам нове периоде. Та велика новија прошлост Београда, у којој је Живан Живановић проживео своју младост као гимназијалац старе Теразијске полугимназије, стварала је код овог старог политичара и историка увек све нове и нове идеје. Доиста је тешко било замислити, како би све то могло наћи места на уском пољу грба! Нарочито је г. Живановић настојао, да на грбу буде наведен цео низ значајних година. Ова прва седница није донела никакових одређених закључака, јер су сви чланови желели, да се најпре чује мишљење г- проф. Д-р Станоја Станојевића, као једног од главних чланова овог Одбора. На предлог г. потпретседника Д-р М. Стојадиновића одлучено је, да се на следећу седницу позову и ова лица: професор Алекса Ивић, Бранко Поповић, Владимир Ћоровић, Никола Вулић, Чарапић. Друга седиица Стручног Одбора одржана је 6 апрцла 1931. године.

На овој седници присуствовала су од позваних чланова следећа лица: академски сликар Илија Шобајић, Живан Живановић, Милан Николајевић, Драг. Стојановић, Бета Вукановић, Урош Предић, Живојин Лукић, Богдан Поповић, Чарапић. Од чланова Суда Општине града Београда присуствовао је господин потпретседник Д-р Милослав Стојадиновић; претседавајући Д-р Станоје Станојевић, спречен болешћу, није ни овај пут присуствовао, већ је једино послао свој писмени предлог са својим мишљењем о новом грбу и задатцима стручног Одбора. Рад друге седнице Стручног Одбора. био је нарочито богат интересантним сугестијама, које су Одбору биле упућене поменутим актом професора Д-р Станоја Станојевића, писмима професора Алексе Ивића и садржајним актом Господина Претседника инж. Милана Нешића од 6- априла тек. године О. Бр. 8310. у коме Господин Претседник, захваљујући Одбору на свесрдном заузимаљу и особитој љубави са којом је приступио решавању врло интересантног али врло деликатног питања грба наше престонице, ставља до знања Одбору садржај члана 111 пројекта Закона о Општинама из 1914. године, који гласи: „Београдска Општина има свој грб. Он се састоји из два поља: доњи из две петине и горњи три петине висине целога грба. Доњи део завршује се у шиљак. У доњем су пољу зидине римског кастела Сингидунума, а на подножју његовом, на реци, римска лађа (Трирем), са римским једримаУ горњем су пољу Небојша Кула, у Доњем Граду, облика какав је имала у средњем веку са двоглавим белим орлом без круне од кога полазе светли зраци на све стране". Из садржаја овог чланка јасно се види, да је законодавцу већ 1914. године лежало на

Апоћрифни грб града Београда из 18 већа срцу питање грба града Београда, а то је подједно и доказ, да би Београд још тад добио свој нови грб независно од свих старих грбова, да касније нису поново надошли догађаји који су га бацили у вртлог светског рата и запретили му још једанпут туђинским господством. . •