Opštinske novine

Пг. Милан К. Д. Главинић референт М-шлсгаретза просвете

Градови у зеленилу

Наставак

Енглески градови у зеленилу управљају се по теорији Ховардовој приликом одређивања броја кућа на хектар ради смањивања густине насељавања, а поред тога одређују одмах унапред величину целокупне површине, која се не сме прекорачити. Из оба ова услова излази затим само по себи и највећи могући број кућа уопште, као и највећи број становника у граду у зеленилу. Једна сразмера за просторност насеља добија се у односу између изграђене и целокупне површине земљишта. Неки градови су у својим грађевинским прописима одредили за ову сразмеру крајњу границу, која се не сме прекорачити. Ово је најобичније средство да би се просторност једног насеља као и карактер града у зеленилу сачували. Други градови у зеленилу су одредили најмању величину плаца и наредили да се на плацевима смеју подизати само куће за једну или за две породице. У јакој вези са односом улица и тргова према целокупној површини стоје трошкови око регулације и уређења, који се обично одређују према квадратном метру земљишта за зидање. Пошто се трошкови око регулације и уређења у главном састоје из трошкова за грађење улица, довођење воде, увођење канализације итд. лако је увидети да услед повећања дела који пада на улице а иначе под истим условима ови трошкови расту по м 2 и то у двогубом смислу, не само због повећавања уличне површине, већ и због смањивања површине за грађење, на коју се морају расподелити ови трошкови око регулације и уређења. Ови градови у зеленилу могу се створити на више начина. Тако су се појавила једна нова врста друштава у Енглеској чији је једини циљ стварање градова у зеленилу. Ова нова друштва дала су у Енглеској одличне резултате и стога је преко потребно да се детаљно упознамо с њиховим механизмом. Треба одмах на почетку нагласити да овај нови систем „Копартнершип Тенетс Лтд. Сосаети" не даје раденику ни земљиште ни

кућу у пуну својину. Ма колико да је човек присталица принципа индивидуалне својине, ипак се тај принцип у много случајева не може применити. На пример, један индустријалац који жели да побољша станбене прилике својих раденика приморан је да уступи куће, које Је назидао само њима на употребу. Овај систем изгледа на први поглед као многе енглеске установе да је компликован. У пракси се он показао врло прост и плодан. У суштини овде имамо кооперативни систем, који је врло смело примењен код станбеног шпања и то на један специалан начин. Оснивачи ових дивних градова у зеленилу, који се дижу у околини Лондона, Манчестра, Шефилда и др. изгледа као да су имали само један циљ пред очима да становницима малих котеџа на њиховим пространим земљиштима даду све могуће добре стране својине у вези са удруживањем, а да им уштеде све незгоде. Котеџи припадају становницима само у толико у колико су они акционари поменутог друштва. Капитал се уплаћује приликом конституисања друштва и подељен је на акције, које дају дивиденду до 5% у сразмери колико се наде оснивача на успех установе почињу остваривати. Затим друштво издаје облигације, које су праве земљишне облигације, и на тај начин долази до новаца на који плаћа 4 % интереса. Ове облигације имају апсолутно сигурну подлогу пошто им као залоге служе непокретна имања друштва. Под „Лон сток" се подразумева капитал добивен на рачун облигација. Друштво узима новац и на краће време под интерес, али у том случају плаћа само 3 Ј /2%. Пошто је „Копартнершип Тенентс ЛтдСосаети" на ова три разна начина прикупило довољан капитал, који му је потребан, оно купује велике домене од више стотина хектара сваки. За сваку домену израђује регулациони план на коме је све предвиђено: довод воде и гас, канализација, паркови, авеније, улице, игралишта и др.