Opštinske novine, 15. 10. 1931., S. 47

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1351

ПРЕДАЈА ЗАСТАВЕ БАРЈАКТАРУ Г. Ловрић се затим обратио барјактару, резервном капетану г. Бошку Павловићу, претседнику загребачке добровољачке организације, са овим речима: „Барјактару, предајем ти ову свету заставу, и закљињем те као брата, заклетвом коју си као и сви другови, као добровољац добровољно дао у прошлом рату, да ћете бити увек спремни да добровољно пролијете своју крв и да дате своје животе за част и славу Краља и Отаџбине .. . Понови заклетву... Барјактар г. Павловић је поновио заклетву: „Друже претседниче, у име свих добровољаца и своје полажем у твоје руке заклетву да ћемо, ову заставу више него живот бранити и чувати до задње капи крви за Краља и Отаџбину, онако како смо то за време рата наше ратне заставе бранили . .. Тако ми Бог помогао! .. После тога настале су одушевљене овације Њ. В. Краљу. У бури громких ратничких поклича једва су се чули слаби гласови старих жена: —■ Живео наш добри Краљ!.. Живео наш мили Краљ!.. СПОМЕН-ТРАКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКИХ И РУМУНСКИХ ДОБРОВОЉАЦА Посде говора г. Ловрића на подиум ступа претседник чехословачких легионара г. др. Јозеф Патејдл, народни посланик. Привезујући на нову заставу спомен-траку чехословачких легионара, г. Патејдл је на чехословачком рекао: — На садашњи историски дан, прими брате Ловрићу, од чехословачких легионара скроман дарак у нашим националним бојама. На њему је написано: „Верност за верност", гесло с којим смо победили у прошлости и које ће нас повести у будућности. —• Живело Његово Величанство, живела дивна братска Југославија, живео Савез добровољаца!..." — Живео Краљ, Живела Чехословачка! — одушевљено су клицали присутни. Одмах иза чехословачког ступио је на подиум шеф румунске делегације г. д-р Виктор Делау, народни посланик, који је пошто је на заставу привезао румунску спомен-траку рекао на румунском језику ово: — Дозволите, Ваше Величанство, да нова застава носи овај знак наше љубави, а ти га, заставо, носи славно, за срећу своје Отаџбине!.. — 1 Живео Њ. В. Краљ, живела Југоелавија!.. — Живео! Живела Румунија! — клицали су добровољци и Београђани. После овога Њ. В. Краљ бурно поздрављен напустио је игралиште.

ПОВОРКА НАШИХ И СТРАНИХ ДОБРОВОЉАЦА Чим је Њ. В. Краљ напустио игралиште наши и савезнички добровољци образовали су велику и импозантну поворку, која је, формирана у бригаду, са војном музиком на челу, прошла Булеваром Ослобођења ка „Славији"'. У поворци добровољци су носили табде са натписима: „Живело Његово Величанство Александар I.", „Живела Француска", „Живео мир", „Живела Краљевина Југославија", „Живела Мала антанта" итд.

Добровољачће заставе месних организација

Кад су добровољци стигли у поворци пред Двор, на прозору се појавио Њ. В. Кралз коме су Београђани и добровољци и овом приликом приредили бурне овације. ДЕФИЛОВАЊЕ ПРЕД Њ. В. КРАЉЕМ У изванредно поравњатим редовима продефиловала је величанствена поворка добровољаца поред свога Краља и ратног Друга. Одушевљењу и клицању није било краја. Чим се која јединица приближила Двору капе добровољаца летеле су у вис, препланула и изборана лица прекаљених ратника-добровољаца преображавала су се у срећан осмех и ишло се и клицало као у заносу: —■ Живео Краљ! Живела Југославија! Испред дворске баште издвојили су се из поворке г. г. Ловрић и Петровић са по једним делегатом из сваке бановине. На Теразијама, које је Београдска општина за ову свечаност искитила заставама, издвојили су се бивши команданти добровољаца. Поворка је одушевљено поздравила и једну и другу групу. САВЕЗНИЧКИ И НАШИ ДОБРОВОЉЦИ КОД Њ. В. КРДЉА Истог дана Њ. В. при&ио је у аудијенцију стране делегдае,' као и г. г. Ловрића, Петровића и по је^/бг ■ делегата Из бано-