Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1351
ПРЕДАЈА ЗАСТАВЕ БАРЈАКТАРУ Г. Ловрић се затим обратио барјактару, резервном капетану г. Бошку Павловићу, претседнику загребачке добровољачке организације, са овим речима: „Барјактару, предајем ти ову свету заставу, и закљињем те као брата, заклетвом коју си као и сви другови, као добровољац добровољно дао у прошлом рату, да ћете бити увек спремни да добровољно пролијете своју крв и да дате своје животе за част и славу Краља и Отаџбине .. . Понови заклетву... Барјактар г. Павловић је поновио заклетву: „Друже претседниче, у име свих добровољаца и своје полажем у твоје руке заклетву да ћемо, ову заставу више него живот бранити и чувати до задње капи крви за Краља и Отаџбину, онако како смо то за време рата наше ратне заставе бранили . .. Тако ми Бог помогао! .. После тога настале су одушевљене овације Њ. В. Краљу. У бури громких ратничких поклича једва су се чули слаби гласови старих жена: —■ Живео наш добри Краљ!.. Живео наш мили Краљ!.. СПОМЕН-ТРАКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКИХ И РУМУНСКИХ ДОБРОВОЉАЦА Посде говора г. Ловрића на подиум ступа претседник чехословачких легионара г. др. Јозеф Патејдл, народни посланик. Привезујући на нову заставу спомен-траку чехословачких легионара, г. Патејдл је на чехословачком рекао: — На садашњи историски дан, прими брате Ловрићу, од чехословачких легионара скроман дарак у нашим националним бојама. На њему је написано: „Верност за верност", гесло с којим смо победили у прошлости и које ће нас повести у будућности. —• Живело Његово Величанство, живела дивна братска Југославија, живео Савез добровољаца!..." — Живео Краљ, Живела Чехословачка! — одушевљено су клицали присутни. Одмах иза чехословачког ступио је на подиум шеф румунске делегације г. д-р Виктор Делау, народни посланик, који је пошто је на заставу привезао румунску спомен-траку рекао на румунском језику ово: — Дозволите, Ваше Величанство, да нова застава носи овај знак наше љубави, а ти га, заставо, носи славно, за срећу своје Отаџбине!.. — 1 Живео Њ. В. Краљ, живела Југоелавија!.. — Живео! Живела Румунија! — клицали су добровољци и Београђани. После овога Њ. В. Краљ бурно поздрављен напустио је игралиште.
ПОВОРКА НАШИХ И СТРАНИХ ДОБРОВОЉАЦА Чим је Њ. В. Краљ напустио игралиште наши и савезнички добровољци образовали су велику и импозантну поворку, која је, формирана у бригаду, са војном музиком на челу, прошла Булеваром Ослобођења ка „Славији"'. У поворци добровољци су носили табде са натписима: „Живело Његово Величанство Александар I.", „Живела Француска", „Живео мир", „Живела Краљевина Југославија", „Живела Мала антанта" итд.
Добровољачће заставе месних организација
Кад су добровољци стигли у поворци пред Двор, на прозору се појавио Њ. В. Кралз коме су Београђани и добровољци и овом приликом приредили бурне овације. ДЕФИЛОВАЊЕ ПРЕД Њ. В. КРАЉЕМ У изванредно поравњатим редовима продефиловала је величанствена поворка добровољаца поред свога Краља и ратног Друга. Одушевљењу и клицању није било краја. Чим се која јединица приближила Двору капе добровољаца летеле су у вис, препланула и изборана лица прекаљених ратника-добровољаца преображавала су се у срећан осмех и ишло се и клицало као у заносу: —■ Живео Краљ! Живела Југославија! Испред дворске баште издвојили су се из поворке г. г. Ловрић и Петровић са по једним делегатом из сваке бановине. На Теразијама, које је Београдска општина за ову свечаност искитила заставама, издвојили су се бивши команданти добровољаца. Поворка је одушевљено поздравила и једну и другу групу. САВЕЗНИЧКИ И НАШИ ДОБРОВОЉЦИ КОД Њ. В. КРДЉА Истог дана Њ. В. при&ио је у аудијенцију стране делегдае,' као и г. г. Ловрића, Петровића и по је^/бг ■ делегата Из бано-