Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1385

станова чије газдинство није ништа друго до вођење једне смишњене трговине, даље д а би видели у колико је са социјалног становишта оправдано да Општина подиже своје станове, врло ће згодно бити да укратко расмотримо примедбе француског Државног савета о муниципализму у опште ди ои после могли лако извести разне објективне закључке. Слично као и наш Закон о Општинама француски закон ћути у питању да ли се једна општина сме упуштати у трговачка и индустриска предузећа. По § 61. њиховог закона о општинама општински одбор решава ,,о пословима" општине. Само се не каже дали ти послови могу бити индустриске или трговачке природе. §§ 133 и 134 говоре о приходима општине „од концесија", т. ј. не говоре о некој директно.ј режији и Државни савет везавши се за те две чињенице базира сва своја схватања на њима, допуњена наравно опсежним гумачењима. Питање је дакле да ли је ћутање закона. истовремено и забрана да се нешто сме урадити? То су правничке теореме које нису погодне да се принципијелно расправљају на овоме месту; само ћемо констатовати да је њихов Државни савет био з д узео одлучно непршатељски став и није дозвољ^вчо муниципилизам због тих законских сметњи. Са економске стране Државни савет је исто тако био тумач свих противника јавних монопола и заступао је гледиште да су опгатине директно хронично неспособне и болесне да се баве трговином или индустријом. Општине су, вели Државни савет неспособне да тргују; немају довољно искуства, не могу да прате у стопу спекулације, нису наоружа' не да ризикују губитке и ла одговарају променама V курсевима робе. Затим, вели Државни савет. општине немаЈу нарочитог интереса за муниципализам. У једном приватном предузећу и директори и шефови и чиновници имају личног интереса да ствар иде добро пошто њихово богатство и благостање непо-' средно ззвиси од предузећа. А кад се једна ствар раци у режиш, ради се обично само по извесној рутини. Општински чиновници врше своју дужност савесно али без енергије и без неког нарочитог личног интереса. Ова констатапија има извесну своју вредност али није искључива и не може па обори значај муниципализма у опште Сем тога, изјављује Државни савет, оппјтинскз индустриска и трговачка предузећа ризикују врло бозо да се дегенеришу. Подложна су политичким утицајима који се појављују у виду непотребног и нарочито нестручног особља и у разн ним уступцима на социјалном пољу те једно индустриско предузеће добије изглед неког хуманог друштва за помоћ својим грађанима. Међутим живот је показао да ова схватања франц. Државног савета с обзиром на

правно и економско становиште нису баш најлогичнија. И цео режим муниципализма у Француској доживео је три етапе. Пре 1914 године, општине нису могле да се мешају у индустрију јер се Државни савет показао мало љубазан да им то допусти. Али се околности мењају, тенденција да се промени закон постаје све јачом, потребе за великим капиталима су неопходне, тако да један део општина не оклева да прекорачи закон. Раз-

Општински станоВи у Дринчићебој улици

витак електричне индустрије мења изглед проблема. Општине су нарочито морале да интервенишу на електрификацији земље те и сам законодавац уноси извесне измене у закону које се нагомилавају. Ризикује се да изузетци начине правило. Рат још више убрзава покрет. Општине постају купци, трговци и деле разне намирнице народу. Показује се да општинске финансије не пате много од тога и искуство даје нове плодове. Проналазе се нови поступци за техничку финансиску и административну сарадњу градова. Остало је било само да им се даду нове законске форме које би, без жеље да им наметну неко уско туторство, ипак их ставиле у неопходну контролу преко потребну административној хијерархији, сачувавши уз то идеју о комуналној аутономији. Данас свуда у свету постоје општинска предузећа у директној режији. У Француској су сва та предузећа удешена тако да имају свој аутономни буџет али не чине засебна правна лица већ су директно под општинском управом. Аутономија има чисто финансиски карактер и то само за предузећа већих обима док су разна општ. купатила, млекаре, народне кујне и т. д. директно везане за општински буџет. Иде се чак тако далеко да се стварају синдикати општина ради експлоатисања једне веће електричне централе, јер некако је чак и раније био обичај да градска електрична централа а нарочито водовод буду у општинским рукама. Као што се види француске општине се баве индустр. и трговачким предузећима али

2