Opštinske novine

Стр. 1386

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

им је то право дато после дугих разматрања, оцењивања и нарочито после опште донесеног мишљења да су те ствари нзопходно потребне за живот. Подизање станова од стране једне општине је исто тако и трговачки и социјалан посао. Али док се подизање водовода или електричне централе намеће силом јер је на прво место социјално и хигијенско питање а уз то општина не може рачунати на велико приватно учешће пошто су потребне велике инвестиције а приватни јаки капитали нису тако чести, бар их нема подједнако много у свима градовима да се на њихову конкуренцију сме рачунати, питање општинских ста-

Општински етаноби у Радничћој улици

нова изгледа мало другојачије јер је распарчано и допушта лаку конкуренцију ситних приватних капитала који су наравно много чешћи. Да би лакше оперисали са целим тим питањем пребацићемо га на наш терен и уместо општих изводити конкретне закључке. Муниципализам код нас постоји од деведесетих година прошлога века. Водовод је пуштен у рад 1892 и Општина га је још одмах издржавала у својој режији. Наш закон о општинама исто тако као и француски ништа не говори о мешању општина у индустриске послове. По § 86 (б) општински одбор у Београду" решава о свакој општинској граћевини и предузећу ако би трошак био већи од 10.000 дин. а у границама одобреног кредита".*) По § 95,7 „општински суд надзирава над: кланицама, месарницама, механама, кафанама, гостионицама, да ли се извршују законски прописи и наредбе о томе, а по § 97, 11, б, општински суд у Београду „извршује општинске грађевине и другч аредузећа ако трошак око тога не прелази 10.000 а буџетом је одобрен кредит за њихово извршење". О некој смишљеној индустриској режиЈи закон ништа не говори. Могао би се једи-

* Измене и допуне од 3. дец. 1904. Зборник Л IX, 544.

но појам да одбор у Београду решава о аредузећу већем од 10.000 дин. схватити да је законодавац збиља мислио и на индустриска велика предузећа и тиме начелно. одобрио муниципализам код нас. Међутим муниципализам код нас је већ начелно био одобрен другим индиректним путем. По „Закону о радњама" свако правно лиие има право да води трговину -— општинл је правно лице и може се бавити трговином и индустријом. Закон о радњама је писан по угледу на аустриски закон и код њих је манициг.ализам баш њиме м одобрен. Сметњи дакле законских ми немамо нити смо их имали. Економских незгода и тугаљивих питања да ли има у нашем муниципализму ствар је разних схватања. Са те стране да се критиковати објективно свако општинско предузеће а подизање општинских станова поготову. У последње време се на овоме месту доста третирало питање о становима у Београду у опште. Али се говорило само са једне сгране и то са социјалне која је несумњиво врло важна али није усамљена; затим писало се о станбеном питању у најширем смислу речи. Питање чисто општинских станова слабо је додирнуто. У једном свом чланку г. Слободан Видаковић*) лепо указује, по једној својој лично вођеној анкети, на незгодне хигијенске чињенице јефтиних београдских станова. Међутим ми ћемо се постарати да се овог пута осврнемо на чисто општинске станове у Београду. Београдска општина поред разних својих социјалних установа као: Дома стараца и старица, Дечјих обданишта, радничких склоништа и т. д. има известан број станова који се издају и доносе ренту. Они су подизани на махове и у разним крајевима града али цела та операција није схваћена ни мало као трговачко предузеће већ су они грађени искључиво из социјалних обзира према грађанству сиротног стања, пазећи се при томе да финансиски не праве какве веће трзавице у буету. Подизани без закључивања зајмова, грађени тако рећи случајно, кад се згодно указало неко слободно место на општинском земљишту и зидани махом из тежње да се покаже да се општина ипак стара о сиротињи, они не показују да је ту вођена нека озбиљна шира политика. У допуну нашег тврђења иде и чињеница да они нису најбриљантније решени ни архитектонски, ни урбански па ни хигијенски. Чак су на пр. хигијенски услови негде и сасвим рђави. Станови у улици Св. Николе, а њих има 62 на броју, немају канализације већ сва нечистоћа иде у јаме које се брзо пуне а неуредно чисте. То је толика

*) Беог. Општинске Новине из 1931 стр - 224.