Opštinske novine

ОПШТИНГКЕНОВИНЕ

Стр. 1391

она се битно по једној чињеницн разликује од осталих правних лица. у граду. Она је једна установа која има права да купи прирез од својих грађана. Кад једно велико приватно друштво сазида станове и доцније их изда, оно само може да добије. Општина међутим издавајући у маси своје станове и помажући ситног сопственика ризикује да од њега, који би без тог стана некако живео сам, па можда и сазидао себи своју кућу, направи простог кирајцију — закупца и да тиме изгуби једну приреску главу која би јој без икаквог старања о њој доносила сигуран годишњи прирез. Та чињеница се да провући не само код питања станова него и код питања млека. и хле.ба и о њој би се морало доста водити рачуна. Треба са финансиске стране по Општину тачно прорачунати да ли је згодније да она од 300 хлебара, власника у сваком случају приреских глава, начини 300 обичних радника пошто им све хлебарнице узме у своје руке а њих отера у пролетаријат, а са .социјалне и економске стране треба промислити да ли је згодније да општина има своју пекару и цео персонал око ње или да се једноставно донесе грађевинска уредба: ко од приватних хоће да. држи пекару, мора она да одговара овим условима: да је чисто држи, да пекара има плочице у амурлуку.., итд. па да се из свега тога изнесе тачан закључак. Јер ако је у питању иста хигијена полициским строжијим уредбама она би се дала задовољити доста лако. Затим подизањем станова у размери на пр. како је то радила бечка општина, па онда подизање општинских млекара, пекара, берберница, купатила, биоскопа, позоришта, кафана, киоска итд. итд. ремети се данашњи социјални поредак у велико. И од ситног власника ствара се пролетаријат. Подизањем општинских станова по периферији што је случај готово са свима општ. становима у свету, општина даље ризикује да их једноставно не изда. Потребно је знати да општина и ако може да се бори лако против приватних слабих капитала не може да се бори против њиховог незаслуженог доброг пласирања. Власник зграде на Теразијама, само зато што је ту, лакше ће и скунље да изда стан но онај (општина) на периферији. Он је свој новац згодније пласирао и ту је Општина немоћна. Вероватно да би се и подизању београдских општинских станова могле згодно направити исте. примедбе које су и Французи правили својим општинама. И овде ће једна тако велика режија бити предмет критике са наводима о тромости администрације, о сла°°ј одговорности, о безенергичној рутини чиновника па чак и и о неспособности њиховој. На страни често раде да општина приватним правиим лицима гарантује само изве-

сну дивиденду кад они оснују акционарско друштво за подизање станова. Немци на пр. рачунају да је то најзгаднији начин да сесоцијално помогне станбено питање уз најмање жртве по општину и уз најмање њено старање. Да би се ипак нешто урадило, општина жртвује једну суму годишње која се даје акционарима као гаранција да ће добити најмање 4%; акц. друштво овако обезбеђено ради доста добро, резултати испадну некад чак и завидни а општина је и помогла и сачувала своју касу од ризичних издатака. Т;>кв'1 једна варијација је код нас могућа али не треба сметпути са ума да је пре рата Српско Бродарско друштво на исти начин било помагано од државе али да резултати нису били за похвалу. Господа акционари су били схватили да не требају много да раде јер су обезбеђени и наравно посао је био у застоју. Општина београдска да.ље не може да ради као Бечка општина. Развој догађаја. стицај околности, начин државног уређења, преке неодложне потребе сасвим се разликују од стања код нас. Врло је наивно тврдити: „зашто и ми не бисмо тако радили?, како су лепи читави квартови код њих са општинским становима, пресадимо то просто код нас". Питање општ. станова код нас има сасвим други облик, другу боју. Питање бечких станова само по себи је врло занимљиво као решење. Ми ћемо га овде у изводу донети да би лакше. уверили да је код нас стање ствари много другојачије и да би то наше стање после могли лакше разлагаги. Из основа поремећени привердни односи, који су дошли били као последица великог светског рата у Аустро-угарској монархији, морали су се појавити у свом најошгријем облику баш у самој престоници, у Бечу. Слом државе је био повукао за собом и слом општина тако да се нова Бечка демократска управа изаба.рана 7 маја 1919 год. била нашта пред потпуно нерешљивим задацима. Али и поред потпуно празних каса и хаоса у администрацији интелигенција и спрема одговорних људи на врху те управе покренула је ип?к општину напред ка бољитку. Један од најважнијих проблема са којим су се општинске управе у Бечу одмах сусреле био је проблем станова. Код њих је тај проблем био веома акутан и захтевао је неодложно повољно решење. Питање наше Јатаган Мале и поред све потребе да се што пре реши не може се сравнити по значају са питањем станова у опште у Бечу, које је било постало животно социјално питање самога града. Од 554.545 станова којима је Беч располагао 1917 године 73,21 °/о су били станови од једне или две собе. Тако велики проценат скромних и јевтиних, а и не баш много хигијенских станова у једном граду који се