Opštinske novine

Стр. 1418

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ног и по пука. Непријатељ је у нападу био веома обазрив. Изгледало је да је очекивао да његова артиљерија нашу пешадију са положаја отера, а његова пешадија само да поседне напуштени положај Велики Врачар. У томе циљу на Велики Врачар непријатељ је дејствовао артиљеријом разног калибра са сува и са Дунава из монитора. Непријатељска пешадија је у три маха покушавала да пође на јуриш, али дејством наше пешадије била је понова враћена на своје место. У току ноћи 26— 27 септембра пушчана ватра није никако престајала, него је била час јача, час слабија, док је у свануће постала врло јака и тада је примећено да се непријатељ укопава према нашем десном крилу. Овога јутра стављен је под команду коман-

ког потока. Ово повлачење дању и на догледу непријатеља у реду је извршено и поседнути су ровови који су раније били израђени. Овладавши Великим Врачаром непријатељ је продужио напад ка новим положајима, али доста опрезно. У то време пук је лево држао везу са 13 пуком II позива Тимочке дивизије другог позива, који је бранио положај од Мокролушког потока, преко Крагујевачког друма и даље ка Бањичком Вису. Овај је пук издржавао страховиту артиљериску ватру и изванредно се добро држао враћајући се неколико пута у положај одакле је био избациван артиљериском ватром. Напад су вршили Немци који су се били пребацили преко Аде Циганлије. Најзад по подне је батаљон са којим је одржавана веза, одступио и тако је лево крило XIV пука II позива било

Зграда до „Колосеума" на Теразијама, порушена ауетријеким гранатама 1915 год.

данта XIV пешадиског пука, командант X кадровског пука и он је одређен да прими команду над десним подотсеком — Великим Врачаром. Непријатељ је у току 27 септембра развио врло јаку артиљериску ватру на редут на Великом Врачару али је нанео слабе губитке. Нарочито јаку пешадиску ватру, потпомогнуту артиљериском ватром, непријатељ је развио северно од друма Београд—Екмеклук а јужно од редута на Великом Врачару, тежећи да на тај начин, обилазећи редут, пробије наш фронт. Око 9 1 /* пре подне делови 3 батаљона XIV пука II позива на које је био управљен онај енергични напад почели су делимично да одступају. Око 10 сати пре подне по наређењу команданта Комбинованог одреда трупе су се имале повући на положај Зелено Брдо—Пашина Чесма до Мокролуш-

откривено. Једна немачка колона уочивши ово, почела је да се развија за напад од „Топовских Шупа" и у кретању је јасно изражавала тежњу да наткрили 14 пук II позива, Одмах је био упућен за осигурање левог пуковског крила 2 батаљон. Немци су били пришли на одстојање 300—400 метара и на њих је отворена тако јака и прецизна пешадиска ватра да су они побегли у паничном страху и заклонили се позади једне циглане. Тада смо видели како и немачка пешадија уме мајсторски да бега. После овога одступања немачка пешадија није више покушавала никакав покрет у овоме правцу. Напад Аустро-Маџара на положај Зелено Брдо—Пашина Чесма—Мокролушки поток и поред јаког тучења положаја артиљериском ватром није могао да успе, а нарочито према