Opštinske novine

Стр. 1428

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

довољавали, његова песма је одјекивала широм целога Српства, његова уметност је била у сваком погледу конструктивна. Он је то признање уживао и за време свога живота, али је оно у потпуној мери дошло са свих страна чим је склопио своје уморне очи. На дан погреба, опростило се са њиме свештенство, Министарство просвете, Академија наука и уметности, музичари, претставници средње школе и проф. друштва, Јужнословенски певачки савез, „Београдско певачко друштво", Српско јеврејско певачко друштво, „Обилић" и „Маринковић". Сви су се поклонили пред трошним телом композитора наше марсељезе, чији су звуци марчијално позивали на Народни збор за срећу и

величину Југословенске идеје и Југословенског народа. Маринковић је тужно и свечано уз звуке свога „Трубача" спуштен у гроб. Са лире старога барда нећемо више чути нових звукова, али они, које нам је оставио, тако су узвишени и племенити, да ће нам бити драгоцено наслеђе и вечан спомен, како се истински и предано служи идеалима своје нације. Литература: Стеван Мил. Шијачки, Јосиф Маринковић, Ов. Цецилија, За.греб, 1926. стр. 231. — Коста П. Манојловић, Јосиф Маринковић, Св. Цецилија, Загреб, 1931 стр. 87. — П. Коњовић, Личности, Музика у Срба, Загреб, 1920. — Споменица „Београдског певачког друштва", Београд, 1903.