Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1435

У идејама Пијемонта однеговао и васпитао најславнију генерацију у историји нашега народа, о чијим ће великим делима ова нема библиотека мртвих у свима временима врло речито говорити". ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА ИНЖ. Г. МИЈ1АНА НЕШИЋА Одговарајући на говор г. Радосављевића, г. Нешић је одржао овај топао и веома леп говор: — Ваша Величанства, Ваша Светости, господо Министри, госпође и господо! Мало је датума тако важних као што је једанаести новембар. Тога дана потписано је примирје између зараћених сила на запад-

ном Фронту и започето ново поглавље у историји света. Сви нашп велики и моћни савезници изабрали су овај дан за оживљавање успомена на оне велике напоре и страдања који су учињени у току последњег рата за одбрану слободе и права. То је дан посвећен миру, дан када се одаје дубока пошта палим жртвама и заслужно признање преживелим борцима; дан када се људски род потсећа на незаборавими сукоб народа, који је трајао четири године и улива му се у срце и мозак вера, да је мир међу народима највећа тековина и највећа вредност културног човечанства. Тај велики датум изабрала је и Општипа града Београда за дан посвећен успомени наших хероја, који трагично 1915 године бранише наш град, стопу по стопу, натапајући храбро крвљу својом његове бедеме, његове улице, његову околину, ношени идеализмом и вером у праведну ствар своје нације; убеђени, да је Београд центар

слободе, срце Отаџбине, носилац велике југословенске мисли. Нека ми је дозвољено да данас, у име Суда и одбора Општине Београдске, у име свих Београђана изразим, са осећањем побожности и дивљења пуну и неподељиву славу и захвалност храбро палим и срећно преживелим браниоцима нашега гордога града. Данас се посвећује ова Костурница палим борцима у одбрани Београда. Цдд сводовима тога београдског националног олтара леже кости знаних и не$наних јунака који падоше по улицама престоног града, у његовим предграђима и његовој околини,

бранећи Београд са више истрајности и храбрости него што се брани сопствени живот од неизбежне смрти. На тим костима српског војника подиже се овај поносни град наш. Од тих костију расејаних широм малене Србије, по Срему и Босни, по Јужној Србији и Албанији, на Крфу и острву Биду, у плавим гробницама Јадрана, Средоземног и Белог Мора, у Африци и у Француској, у Добруџи и Сибиру, од Владивостока до Бизерте, по заробљеничким логорима и тамницама, свугде где је дошла нога нашег војника и добровољца; од тих костију израђен је темељ ове наше велике државе, која ће остати велика и снажна и достојна своје прошлости само дотле, докле свест о легендарном самопрегорењу наших хероја буде расла и развијала се у срцу сваког Југословена без обзира на величину и важност улоге коју је играо у стварању наше заједничке Отаџбине. То је свети аманет свих ових палих бораца, аманет