Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1567

сецима преко године, у којима је понуда станова ипак увек између 4—500. Дакле у размеру од V 3 првомајских и првоновембарских станбених понуда преко новинарских огласа. Према томе укупни годишњи огласни издатци за станове већи су од 600.000 динара. Према броју тако оглашаваних станова цео овај финансиски терет од оглашавања распоређује се на бко 3000 станова у Београду, а можда и на мање. Више од % свих новембарских огласа у штампи су само понављање једних и исти огласа, а свега 24°/о су фактични. Од свих ових 1753 огласа 55°/» је изашло у „Политики", 34,5°/° у „Правди", а 7,5°/« у „Времену". Противно очекивању кућевласници су и после обављене првоновембарске генералне селидбе сачували своју мудрачку хладнокрвност понуђача: они су и у целоме новембру стилизовали махом непотпуне понуђачке огласе, а многи су престали уопште да оглашују, те се тек од 1 децембра поново јављају у штампи. За доказ овога ево неколико од многих примера: „Стан за издавање на врло лепом месту, чист валдух, у новој к.ући, кирија. повољна". * „Леп, чист и здрав стан за издавање. Уселити се може одмах. Кирија повољна". * „Издаје се леп, чист и здрав стан, кирија по'вољна". * „Малп удпбнп станови, соба, кујна, предсобље и остале принадлежности — иадају се за одмах или од 1 децембра. У пролазу улиде Н. бр... и улице Н. бр. ..." * У неким случајевима, као што видимо, понуђачи у својим огласима говоре о свему другом само не о стану који нуде, а у другом случају говори се о стану, али се на крају поставља једно: „дашто ми ти дашто"; Изволите ме пронаћи где сам. У оба случаја питање цена остаје да се каже само у четири ока. Другим речима то значи ово: ко дође и према оваквоме огласу тај, значи, има зато важних разлога: томе је овде у овој улици неопходан стан. А такав кирајџија — рефлектант Ае више и платити за овакав стан. Утврђени у шанчевима својих економских, друштвених и политичких преимућстава над кирајџијама, кућевласници показују велику претензију за постављањем свога сталешког утицаја и у привредноме законодавству: они траже да поред свог удружења имају и специјалне кућевласничке коморе. Међутим, кирајџије, које су неколико пута многобројније, немају никаквога свог удружења због чега су лшцени сваке стварне и формал-

не могућности да изразе своје захтеве и потребе. Кирајџије су у Београду предосећале још пре девет година овакав развитак ствари н односа, па су још и тада указивали на судбоносне преседане. Један документ из 1922 године каже о томе ово: КИРАЈЏИЈАМА КВАРТА ДОРЋОЛСКОГ И ВАРОШКОГ Закон о стаиовима са својим тешким одредбама по кира.јџије почиње дејствовати од 1 јануара идуће го жне. Нека се ничо од вас, кирајџије, не заварава да је свој однос са кућегаздом регулисао, јер од 1 јануара 1923 године газде имају право да одрсђују кирије по своме нахођењу. Да свој положај поправимо и спасемо се од катастрофе пред којом се налазимо, могућно је, ,једино путем оргализације и борбе кроз организацију. Зато све кирајџије из квартова дорћолског и варошког на КОНФЕРЕНЦИЈУ у кафанч код „Спужа" (Дубровачка улица бр.) На дан 22 ов. мес. (у четвртак) у 7 часова Џ вече. На конференцији ћемо се пос&ветовати о начину како да епречимо зло које нас очекује због рђавога закона о становима. Кирајџије, водите бригу о својим животним интересима. Квартовни одбор за кварг дорћолски и варошки Удружења. Кирајџија за Београд и околину. ! Понуде у новембру Број нуђених станова у овоме месецу је три пута мањи но у претходноме месецу. Тачно као 33,9°/". То је ипак значајан број кад се зна да је у њему изражен преостатак празних станова после обављене велике селидбе. У октобру је било анонсираних разних станова са означеним ценама 201, а у новембру 60. Заједно 261 стан за 327.130 динара месечног закупа, или, просечно по 1253 динара од 1 стана за 1 месец. Неиздатих 538 станова у новембру претстављају један финансиски губитак у томе месецу од 674.114 динара! Ограничавајући се искључиво на расматрање станбених понуда које су у штампи објављиване, и не узимајући у обзир остале многобројније понуде станова необјаљиване у штампи, видимо ипак да су губитци од таквих станова врло велики, и, да њихов начин издавања кошта преко године толико колики је износ једног месечног губитка од неиздатих станова. Да су ови губитци од неиздатих станова у свима добима године трајни види се из следећих пописних статистика. Нарочито је меродаван за упоређивање мајски број понуда у 1930, са новембарским бројем понуда у 1931 години, јер, оба та броја произилазе из стања створеног после великих терминских селидби у Београду: 1 маја и