Opštinske novine

Стр. 10

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вање, трговину, индустрију, железничке и пристанишне потребе итд. Напослетку се увидело, да се ништа не може радити док се не донесе један Грађевински закон којим ће се решити, једнообразно за сва већа насеља, питања уређења, подизања и проширења насеља, и одредити начин на који ће се свако насеље посебице имати уређивати и подизати. Тако се једном после већег рада и труда дошло до новог Грађевинског закона, који ће као општи — оквирни Закон важити за целу земљу, а који се може применити на свако насеље за које се нарочитом Уредбом утврди, да се на њега могу и требају применити одредбе Закона. Како ће у ову Уредбу на прво место ући Београд то све одредбе овог закона имају у потпуности да за њега важе. Овим законом којим су решена врло важна питања уређења и подизања градова и одређен начин рада и садржина уредбе и грађевинског правилника које мора имати сваки град или варошица, дате су нарочите дужности и права општини, којима се ова може користити да би лакше и брже спроводила изграђивање, уређење и проширење насеља, а што је до сада било апсолутно немогуће правилно извести. Овим законом утврђени су рокови за које општине има да сврши одређене дужности, да би се могла користити правима која су јој дата. Овим је решено врло важно питање које ни финансијским овлашћењима од 1924 до 1929 год., ни Законом о атару општине града Београда није било решено: одређење рока до кога Општина београдска има да изради генерални регулациони план и предвиђен низ разних уредби. Како је овај Закон ступио на снагу 16 децембра ове године, то ћемо овде изнети у главном, какве су сад дужности Општине београдске, т. ј. шта општина има да ради, па да се може користити правима која су јој овим законом дата. 1. ДУЖНОСТИ ОПШТИНЕ. Најважнија дужност Општине београдске сад је, да одмах приступи изради потпуног генералног и детаљног регулационог и нивелационог плана, а за цео ограничени и утврђени грађевински реон, као и за део до проширеног атара а ван одређеног грађевинског реона. Тако исто има да припреми ситуациони план за насеља ван општинског атара на простору суседних општина за који део по Закону о атару има да изради грађевинску уредбу и да предвиди потребно пошумљавање. Поред регулационог плана општина има да изради још и уредбу за извођење овог регулационог плана и грађевински правилник за Београд.

/ Регулациони план. За израду генералног регулационог и нивелационог плана за део у ограниченом атару, општина има прво да утврди ужи и шири грађевински реон, који су по новом закону установљени ради утврђивања првенственог реда грађења. Ужи грађевински реон преставља ограничени део Београда, у коме се грађење може и даље вршити по прописима Закона и грађевинског правилника, а шири грађевински реон преставља део Београда у коме се грађење — подизање грађевина — не може вршити, док се овај део не припреми у погледу саобраћаја, канализације, водовода и парцелације — да одговара прописима овог Закона, и док се претходно не прогласи за ужи реон. За овај шири реон морају се такође израдити регулациони планови. Једновремено са одређењем ужег и ширег грађевинског реона има се утврдити заштитни појас зеленила, који може доћи између ужег и ширег реона, или између ширег реона и самог грађевинског реона или општинског атара, или може бити састављен из већег дела зеленила и паркова који ће као зелени појас обавијати ужи и шири реон или залазити и у један и у други реон, пошто ће се у Београду тешко моћи одредити таква граница између ужег и ширег реона и утврдити заштитни појас у целини. На овом заштитном појасу не може се никакво грађење вршити док се главни део ужег и ширег реона не изгради. Према утврђеном грађевинском реону, ужем и ширем реону и заштитном појасу, има да се изради регулациони план којим се по § 4. Грађевинског закона има одредити још: 1) регулационе линије улица и путова, тргова, тротоара, водотока, вртова са означењем ширине улица, путова и тргова. 2) грађевинске линије зграда где ове одступају од регулационе линије; 3) правце и потребно земљиште за железнички, трамвајски, водни, аутомобилски и ваздушни саобраћај; 4) теренске и нивелационе коте улица, тротоара, тргова, путова и других комуникација (нивелациони план); 5) површине за становање, трговину, индустрију, војску, игралишта, паркове, гробља, вртове, шуме, поља и т. д.; 6) грађевинске зоне обзиром на саму густину насеља, начин изграђивања и висину зграда, (густо, средње и ретко насеље) и 7. места за јавне грађевине. Као што се из овога види сад је Законом утврђено шта регулациони план има да одређује и садржи у главним линијама. Све остало што је у вези са регулационим планом као: израда генералног и детаљног регулационог и нивелационог плана, израда уздуж-