Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 53

5. Код тачке дневнога реда: „Предлог за подизање зграде модерне кафилерије на Карабурми" прочитан је предлог Суда, затим акт г. Министра унутрашњих послова IV Бр. 1595 од 19.-ХН-1931 године, којим задржава од извршења одлуку о подизању ове зграде због тога, што приликом гласања није било потребног кворума. Претседник г. Милан Нешић истиче хитност, важност и значај подизања модерне стрводернице у Београду, и чита извештај војног ветеринара, одређеног од стране Команде Краљеве Гарде, по овом питању. Исто тако чита и акт Управе Града Београда, која тражи да се ово питање што пре изнесе општинском Одбору на одлуку, јер од досадашњег начина укопавања и уништавања лешина прети велика опасност за здравље како стоке, тако исто и људи из околине тога места. У том акту скреће се пажња Општини на ветеринарске конвенције, које је закључила наша држава, а које Општини стављају у дужност подизање стрводернице. Ако Општина не буде приступила решењу овога питања Управа Града Београда ће о томе известити Министарство Пољопривреде, како би оно на основу чл. 107 Закона о сузбијању и угушивању сточне заразе подигло стрводерницу на рачун Општине. — Да не би до тога дошло Г. Нешић моли Одбор да -прихвати предлог Суда. Одборник г. Димитрије Живаљевић налази да за решење овог питања не може бити од пресудне важности извештај једног ветеринара, а с^друге стране Управа града Београда није претпостављена власт Општини београдској, те с тога њен акт није требало ни читати општинском Одбору. Кад Суд није искористио овлашћење из чл. 11 уз буџет за 1931. годину и путем зајма дошао до сретстава за подизање кафилерије, онда то питање треба одложити за идућу годину, када ће прилике бити вероватно повољније. Изјављује да није против кафилерије, али је против начина на који се приступа њеном подизању. Није израђен један план из кога би се видело цело питање, нарочито из кога би се видело колико ће она укупно коштати. Радило се на парче, прво се одлучило да се набаве машинерије, сада се тражи да се подигне зграда, а после ће бити говора о инсталацијама и другим неизбежним трошковима. Буџет 1932 године не може поднети издатак на подизање кафилерије, а осим тога неправилан је и начин на који се она изграђује. Изјављује да ће гласати против. Одборник г. Јован Гавриловић придружује се гледишту г. Живаљевића, и наглашава да питања треба решавати редом, према њиховој важности и прешности, а не радити

беЗ система и на парче. Изјављује да ће гласати против. Одборник г. Д-р Лазар Генчић налази да је подизање кафилерије једна од преких потреба Београда, и полемишући са г. Живаљевићем, каже да је Управа града сасвим оправдано скренула пажњу Општини, да не би доживели то, да други за наш рачун уради оно, што ми нећемо да урадимо. Моли да се предмет стави на гласање да се види како ће гледиште заузети Одбор у погледу овако потребне хигијенске и културне установе. Одборник г. Петар Гребенац поводом акта Управе града Београда примећује да га није требало читати у општинском Одбору, пошто Општина није потчињена њој већ непосредно г. Министру унутрашњих послова. Ако је Управа хтела да скрене пажњу, она је то могла учинити преко г. Министра унутрашњих послова, да он прво оцени умесност и потребу њеног захтева, па да после тога предузме евентуалне кораке. Налази да има пречих ствари за решавање, и доследно раније израженом гледишту, изјављује да ће гласати против. Одборник г. Д-р Драгољуб Аранђеловић истиче да сви одборници увиђају потребу подизања ове установе, само се ради о томе да ли се ово питање може решити на један или други начин. То није питање луксуза већ животно питање као и здрави станови, уређене болнице, чисте улице и здрава вода. Што се тиче финансијске стране овога питања, и ту не постоје несавладљиве тешкоће, јер се приликом дискусије буџета у буџетској комисији видело да буџет за 1932 годину може поднети овај издатак. Треба имати мало више оптимизма и вере у будућност. Постоји т .зв. конкурентска страна у овом питању, али она је остала у чисто пословном домену, пошто су прилике сада такве, да се политичко-партијски моменти не могу уносити у решавање овога и сличних питања. Општинска управа треба до краја да остане на свом гледишту, и да инсистира на решењу овог питања. Одборник г. Милош П. Радојловић као главну замерку по овом питању истиче, да се не зна тачно колико ће кафилерија укупно коштати, и да је због тога незгодно да се питање решава на овај начин. Претседник г. Милан Нешић одговара предговорницима, и између осталог истиче да је највеће морално ругло Београда његова незбринута деца •— незбринута будућност, а да је највеће материјално ругло Београда т.зв. шинтерско питање и питање фекалија. Сада се приступа решењу питања које би уклонило једно ругло. Чини се приговор колико ће коштати кафилерија, и вели се да о томе нема података. Међутим из самог предмета се види да су предвиђени сви ра-