Opštinske novine

Стр. 128

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

је логичан развој тенденције стварања одређених индустријских зона. Та се тенденција јасније манифестује у америчким градовима, него' ли у осталим. Када се налазим у Лондону, утрошим велики део дана у таксиу, да бнх стигао на разне састанке, ма да су то 1 све састанци са лицима из грађевинарске индустрије. То се дешава због тога, што су њихове Канцеларије раштркане по свим крајевима вароши. Исто 1 се дешава у Паризу. Напротив у Њујорку, све категорије грађевинара, инжињера, конструктора и архитекта сконцентрисале су се у зони ограниченој облакодерима, између Пете и Четрдесете улице. Из моје канцеларије могу удобно да обавим петнаест састанака дневно јер, да бих стигао од једног до другог, треба да пређем максимално растојање од петнаест минута. А многе особе, са којима треба да се састанем, станују у истој згради. Сада, на пример, претставници радиоиндустрије расути су по разним местима Њујорка и жале се да губе много времена око својих састанака. Одатле се родила идеја о конструисању Радио Ситиа, који ће се подићи са учешћем Џона Д. Рокфелера млађег и Радио корпорејшена. Ово ће бити наЈвећа грађевина РИШ ауепи-е, у ствари варош у вароши. У њој ће наћи места позоришта, опере, кинематографи, канцеларије, џиновске гараже и безброј удобности, тако да ће бити непотребан излазак за ма какав посао. Када буде готова, за четири године, ова Радио варош претстављаће највећи „облакодер" у Њујорку. Њена предвиђена цена коштања је по предрачуну 50 милиона долара (скоро три милијарде динара) и већ су склопљени уговори за 125.000 тона грађевинског челика, из кога ће се изградити 700.000 траверза за армирање грађевине. У њој ће удобно становати 50.000 1 особа. Главно тело ове мале вароши образоваће три „облакодера". Средњи ће имати 68 спратова, а побочни по 45. Захваљујући овој згради, један велики део хоризонталног саобраћаја претвориће се у вертикални, на велику корист варошког саобраћаја, као што сваки може. да схвати. Ја држим да је „облакодер" показао, да је најбоље средство за дисциплинирање масе и избегавање уличне претрпаности. Уверен сам, ;'даI ће га вароши будућности широко искористити". XI Други угледни архитетка, Ка1рћ \\'а1кег, полазећи са претпоставке, да ће усавршавање металног грађевинског материјала укинути све границе висинама грађевина, изјавио је: „Главни је проблем утврдити, да ли свег воли да се његов живот креће вертикално, или хоризонтално. Када се реши, вароши ће се подизати по његовој жељи.

Убеђен сам да будућност припада „облакодерим-а", који ће постати типичне грађевине не само великих градова, него и малих вароши. Моје мишљење је основано на савршеном задовољавању „облакодера" као места за становање и економности, коју он претставља. Онај ко> станује у становима „облакодера" може да има модерне удобности, чак и луксузне, много лакше од онога који стаН УЈУ У кућама обичног типа, где исте удобности достижу апсолутнО' немогуће цене. „Облакодери" који већ постоје, само су претходници оних, који ће се готово сигурно раширити по целом свету. Кад становници градова најзад науче да искоришћавају земљиште, триумф „облакодера" биће осигуран. Тада ћемо/ порушити старе станове, да би живели у другима са много више ваздуха и пуним светлости, које ће нам пружити ове најмодерније грађевине. Околно земљиште моћи ће тако да послужи развијању једне здраве физичке културе". Архитекта Рајмонд Ход предвиђа множење „облакодера" повезаних у групе и све виших. Мисли, да би се лако могли нодићи „облакодери" високи преко 2000 метара. Ове групе „облакодера" биле би повезане у вертикалном правцу мрежом лифтова, а међусобно неком врстом подземних Дар1з гои1ап!8'. XII У Београду, као 1 што' смо раније видели нема још облакодера, ни по америчком, ни по скромнијем европском појму. Али, ако се узме у обзир његова грађевинсра делатност пре рата, онда су његове палате са пет, шест и седам спратова огромна етапа напред. Данас, Београд још нема своју одређену тенденцију у трасирању будуће грађевинарске делатности, као на пример Стокхолм, тип „вароши-сателита", или Њујорк, тип „вароши-облакодера". Према периферији, он 1 показује тенденцију „вароши-сателита", према центру „вароши-облакодера", али ни једна, ни друга нису јасно дефинисане. Изградњи периферије не поклања се довољна пажња, да, би она заиста могла да преставља идеална насеља за београдско становништво. Уосталом, експанзија Београда сасвим у ширину, повећала би још више и тако 1 већ превелике материјалне терете за издржавање престонице. Најреалније је предвиђање, да ће Београд у будућности прететављати компромис „вароши-сателита" и „вароши-облакодера". У том правцу било би добро већ сада повести рачуна О' изградњи и регулисању периферије с једне стране, а о будућем грађевинском изгледу Краља Александра улице с друге стране. То су питања која, поред постојећег регулационог плана за скору будућност, захтевају још један шири регулациони план за даљу будућност несумњивог џиновског развитка наше престонице.