Opštinske novine

Стр. 162

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ћа. Многи су ишчезли у лажној театралности, у патосу и афектацији. Многи су играли само декоративну психолошку игру, коју су критичари делили на једну или на другу глумачку школу. Многи су створили погрешну традицију у тумачењу пишчевих илузија. То рвање локалног са космополитским у глумачкој креацији, довело је Моисиа до успеха. У њему је победило општечовечанско над свим оним што је географски скучено постављено у човеку. Данас кад ишчезну писци са рампе (као што је случај и са Ибзеном) — остају још живи њихови тонови у глумачком креирању. Оно што књижевно не ишчезава, ишчезава позоришно. Често се једно с другим не поклапа у опадању. До пре две позоришне сезоне Пирандело је владао позорницом, и одједном га нигде више нема. Нема глумца, који би га и даље понео преко рампе. А Моиси носи у својим креацијама и даље кроз садашњост Шекспира и Ибзена. То је искључива моћ великих глумачких талената. И кад

игра Хамлета у фраку; Хамлет је вечит кроз глуму. То опште човечанско испољио је Моиси и у Толстојевом Феђи. Толстој, прилично сценски развучен и романсиерски лаган, добио је Моисиевом глумом живи драматични темпо. Калварија смрти увек је привлачила велике уметнике на позорници. Моиси моменат животне трагике сугестивно води и кроз религиозну легенду, и кроз болесну интелигенцију, и кроз словенско фатално одрицање себе. Зато је његов Феђа уметнички тако високо доживљен, без обзира на просечне и неуспеле улоге других глумаца из његове трупе. Нико није дао тако убедљиво Феђину душевну депресију као он. Његова глума увек је унутрашње откровење. Зато његово гостовање у Београду значи неоспорно редак уметнички доживљај, који искупљује собом многе непредвиђености када се путујући глуми с једног краја света на други.