Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр, 69

пасходима за 1931 годину, већ је требало смашење тражити према оствареним приходима у 1931 години, јер би то било стварно смашење. Приход од уведеног приреза дао је много мању цифру, него што је био предвиђен, па се и сада погрешило, када се приход од приреза предвиђа у 7 милизна динара уз смањење за 5%. У прошлој години предвиђено је од трошарине укупно 20 милиона динара, због тога што су трошарински ставови били знатно редуцирани, а сада се приход предвиђа за 42 милиона динара, што значи 22 милиона више него што је предвиђено прошле године. У прошлој години трошарина је могла дати већи приход од предвиђеног због тога, што је до Ускрса важила стара тарифа са многобројним ставовима, док у ово.ј години предвиђени приход се не може реализовати, јер је на многе артикле трошарина укинута. Налази да би трошаринску тарифу требало допунити и проширити, јер она да.је сталан и сигуран приход Општини, а да треба укинути прирез од 10%, и таксу на истицање фирми, јер је она прикривени прирез. У предлог буџета није требало уносити суму од 13 милиона динара као приход од потраживања Општине према Држави, јер то потраживање не почива нинакаквом уговору, и не зна се сигурно да ли ће Држава толики износ платити Општини. Ту се појављује могућност буџетског дефицита. Истиче да би требало укинути све ванредне награде и тантијеме општинским чиновницима, а исто тако говори против чланова 16 и 17 Финансијског овлашћења. Изјављује да ће у начелу гласати против буџета, а у специјалној дискуси.ји код појединих ставова изнеће своје мишљење. Одборник г. Димитрије Живаљевић на почетку свога говора истиче, да Београд са својих 250.000 становника није у стању да издржава престоницу Југославије, која има близу 14 милиона становника. Један велики део општинских расхода одлази на државне потребе, а не на општинске, и због тога би требало усвојити као принцип и донети закон, да цела нација учествује у издржавању своје престонице. Место да буде тако, појављује се супротан принцип, да Држава дугује Општини преко 250 милиона динара, по разним основима, и тај свој дуг не плаћа. Требало би предузети мере, да се овај однос између Општине и Државе расчисти. Одајући хвалу ранијим општинским управама, налази да је овај Одбор и Суд требао да изради један радни план града Београда по коме би се знало шта се, како и кад има изграђивати. Да је тако било Општина не би до сада остала без сво.је болнице, док за подизање кафилерије и ветеринарског завода има сретстава. Радови се изводе на парче и без система. Говори затим о персоналној политици Општине београдске, о Војном отсеку и Пожарној команди, о Одељењу за социјално и здравстве-

но старање и утркивању појединих отсека тога Одељења, да што више добију за себе, као и. нелогичном распореду и вези појединих отсека и одељака. Наглашава да Општина греши, што на највиша чиновничка места доводи лица са стране, а не узима људе из општинске каријере, који су по више година провели у служби Општине. Изјашњава се против чл. 20 Финансијског овлашћења, по коме остаје на снази одредба, да се приход од ветеринарских такса дели на равне делове са ветеринарима, да се контролорима даје 10% од тих такса, тако да Општина добија свега 40%. Ово би требало укинути, пошто су ветеринари и контролори регулисани по Статуту, и примају плату за свој рад. Изјављује да је у буџетској комисији Суд примио извесне његове сугестије, као на пример да се предлог о функционим додатцима изнесе општинском одбору на одобрење, и да ће због тог а у начелу гласати за буџет, али ће у појединачној дискусији говорити о појединим ставовима, с којима се не слаже. Одборник г. Милан Стојановић у своме говору истиче, да се Општина београдска не може похвалити једним хармоничним системом, који би у комуналној политици консеквентно служио грађанству, водећи рачуна о његовим економским и социјалним потребама. Из искуства, као одборник који је још пре 26 година учествовао у комуналној политици, зна да општинске управе нису довољно објективно водиле рачуна о економском и културном подизању Београда. Претседник г. Нешић изјавио је да Београд има све услове за економско снажење и унапређење, и да због тога он жели да поведе политику растерећења Београда, да реорганизује администрацију општинску, и да на тај начин Београђанима уштеди знатне милионе. Слаже се са таквом политиком, жели да она доведе до резулт*ата, али се не слаже увек у методама које се употребљавају за остварење тих циљева. Приликом смањења трошарине речено је да ће се само на персоналу трошаринском уштедети 10 до 11 милиона динара. Показало се доцније да уштеда износи непун милион динара, јер је трошаринско особље остало приближно исто, само је број стражара од 170 смањен на 108. Из тога се види да се у трошарини враћа стари систем, а да је нови систем убирања трошарине крахирао. Да би се ушло у проучавање предлога буџета потребне су позитивне и објективне чињенице, којих сада нема, и без којих свако решење у себи носи велики проценат вероватноће да ће бити погрешно. Персонална политика још увек је слаба страна Општине и очекивало се да ће Суд, после изјава које је дао у прошлој буџетској дискусији, ово питање једном решити. Остало се међутим при старом јавашлуку у администрацији. Предложени буџет по своме садашњем склопу не претставља никакво олакшање за Београђане, јер остају