Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 71

Одборник г. Д-р Лазар Генчић потсећа одборнике на своје предлоге изнете у току дискусије прошлогодишњег буџета, и истиче да се није скоро ништа урадило на оснивању нових санитетских установа, које су тако иотребне Београду. Питање подизања општинске болнице, болнице за туберкулозну децу и санаторијум за туберкулозне тако је хитно, да би требало неодложно приступити њиховом подизању. Да би се то омогућило ставља формалан предлог, који гласи: „Да се досадашњи општински прирез од 10% не смањује на 5%, но да остане и даље исти, с тим да се половина од целокупног дохотка од тог приреза сваке године даје у нарочити санитетски фонд Општине града Београда, из кога и на подлози кога би се имале постепено изграђивати Београду неопходно потребне здравствене и хигијенске установе". Моли Суд да ов.ај предлог стави на гласање по свршетку начелне дебате, а пре гласања о усвајању буџета у начелу. И ако је непопуларно говорити против смањења приреза у овим приликама, ипак он то чини с обзиром на велике користи које ће Београд имати од установа подигнутих из приреза. Ако 5% приреза износи годишње 4 милиона динара, онда за десет година тај приход претставља знатну суму од 40 милиона динара, из које се могу подићи многе санитетске установе. Одборник г. Д-р Драгољуб Аранђеловнћ истиче да је буџетска комисија најсавесније претресла предлог буџета у заједници са Судом, водећи рачуна о тешкоћама у којима се налази наша земља, а специјално Београд.

Одаје признање општинској управи на савесном и марљивом труду у току прошле буџетске године. Нажалост недостатак сретстава је узрок, да се многе ствари не могу на време и како треба изводити. Београдско становништво је у огромној већини сиромашно, па отуда и општинска управа не може имати на расположењу довољно сретстава за модерно уређење Београда. Поред тога постоји још увек нерешено питање грађевинског реона, због чега се Београд не може систематски уредити, јер захвата једну огромну површину, док су му сретства мала. Треба предузети све што је потребно да се грађевински реон сузи, и да се Београд подели на грађевинске зоне. У зони за јевтине станове Општина треба да помогне власнике земљишта у подизању зграда, како би се ти станови могли издавати сиромашном свету са малом киријом. Треба отежати досељавање у Београд лицима, која не могу да зарађују и привређују већ падају на терет осталог грађанства. Општина треба да настоји по дужности да наплати од Државе сва потраживања, као што то чини од осталих грађана. Исто тако треба да се заузме за решење питања млека и хлеба у Београду, јер се та питања могу решити и поред тешкоћа које су се појавиле. Моли Одбор да предложени буџет прими. Седница је завршена у 8 часова увече. Оверавају: Претседник Деловођа, Општине београдске Бож. Л. Павловић, с. р. Милан Нешиб, с. р.

ЗаписниБс IV. редовне седнице одбора Општине београдске одржане 14 јануара 1932 године у 6 часова по подне.

Претседавао Претседник г. Мнлан Нешић Деловођа г. Божидар Л. Павловић. Потпретседник г. Никола Крстић и кметправник г. Исидор Протић. Од одборника су били г. г. Мих. Л. Ђурић, Јован Мисирлић, Др. Драг. Ђ. Новаковић, С. Гођевац, М. Ј. Стојановић, Миливоје Вук. Арачић, Димитрије Д, Живаљевић, Т. Здравковић, М. Сокић, А. Фирт, Петар М. Гребенац, Д-р Лазар Генчић, Јордан Видановић, Ђура Бајаловић, Јован Дравић, Милош П. Радојловић, Бранко Поповић, Д-р Александар Леко, Д-р Милорад Иедељковић, К. Букавац, Благоје Антонијевић, Јован Гавриловић, Д-р Љуба Стојановић, Тјешимир Старчевић, Д-р Страшимир Љ. Милетић, Драгољуб К. Милошевић, Т. Јовановић, Р. Ј. Јовановић, Димитрије Станчуловић, Јосиф Фрид, Павле Миљанић, Д-р Букић Пијаде и Ставра К. Трпковић. 1 Записници I, II и III редовне седнице нису прочитани, пошто још нису била приспела одобрења истих од стране г. Министра унутрашњих послова. 2. Деловођа Одбора саопштава да су се извинили одборници г. г. Милан Радосављевић, Д-р Мића Анић, Негослав Илић и Ђорђе Попара. Одборнки г. Димитрије Живаљевић саопштава да је рекламациони одбор у своме раду наишао на извесне случајеве, где се показало да Привредно-финансиско одељење и Опште одељење не излазе у сусрет овом одбору, и тим поводом предаје извесна акта Суду, да по њима донесе своју одлуку, истичући да од те одлуке зависи даљи рад рекламационог одбора. Затим наводи случај, да је директор Оп-