Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ =

Стр. 99

беника, као и порекло њихове имовине. Ова испитивања требала је да врши једна нарочита комисија, чији би се оад базирао на проиисима' закона о сузби.јању злоупотреба у званично.ј дужности. Потпретседник г. Никола Крстић одговавара г. Гребенпу да се његов предлог налази пред стручним правним одбором, који га проУ чава и који .је одложио доношење одлуке по њему због предстојеће измене Статута. Одборник г. Д-р Милорад Недељковић поводом упадица г. г. Сокића и Бранка Поповића о закључењу швајцарског зајма, којом је приликом био апострофиран, изјављује да због заузетости у послу није * могао припремити одговор, и моли да по тој ствари одговор саопшти на једној од нареднјих седница. ' I 3. Код тачке дневног реда: „Предлог буџета за 1932 годину", Претседник г. Милан Нешић на завршетку начелпе дискуси.је о буџету одговорио је на замерке учињене од стране учесника у буџетско.ј дебати на ранијим одборским седницама. Истиче да предложени буџет може одговорити на.јбитнијим потребама Општине, а да уз то не претставља .тешко оптерећење грађана. Општина није приватно' предузеће. у коме се цело пита^ве своди на организацију рада, већ је установа јавно-правног карактера са многим и разноврснигл социјалним задацима, којих се она не може одрећи ни у време много већих недаћа него што су данашње. Дажбине и таксе које општина убира ради покрића својих трошкова одређене су законима и одборским одлукама, и Београђанин ни.је више оптеререћен од ма ког грађанина неке друге веће вароши. Целокупан прирез по овом предлогу износи 25%, што значи да је то један од најмањих градских приреза у Југославији. Откуп личног рада је привременог карактера, и ту је дажбину завела држава, да би што пре постигла изградњу својих путева. Трошарина је остала иста, како је редукована прошле године. Замера се општинском Суду што уз предлог буџета није поднео и завршни рачун за 1930 годину. Кривица није до Суда, јер су ти рачуни били на време готови, али је Државна Месна контрола одбила да их прегледа једновремено са општинским органима и није хтела дати своју визу пре, него што их одобри општински одбор. Чланови буџетске комиси.је упознати су до детаља са стањем завршног рачуна, и из њега су се могли уверити, да су предвиђени приходи за 1932 годину потпуно остварљиви. Замерка да је нереалан приход од 13 милиона - на име потраживања од државе неоснована је, јер је то дуг државе општини, који ће сна платити. Нетачна је примедба да се општина служи депозитима, .јер се од дола-

ска ове управе депозити, били они у новцу или у хартијама од вредноети, чува.ју. као светиња и издвојени су засебно са депозитном благајном. Код чл. 16 Финан'сиског овлашћења Суд хоће да сво.јим финансијама да више еластичности. У чл. 18 ради се о чисто фиктивним приходима и расходима. и зато су они изостављени. Замерено је Суду што није ефикасно решио питање расељавања бесправно подигнутих насеља, и ако ,је Суд учинио што се дало учинити, а на.јбољи доказ је што је у току прошле године општина купила 115.074 м 2 и платила 3,399.315.— динара, као и збринула породице из 50 домова, који су у Јатаган-мали порушени због пролаза великог колектора мокролушког 1 слива. Општинска болница није подигнута из разлога, што је замишљена н'а много широј основи, него што то допуштају срества из легата добротвора Николе Спасића. Општински Суд ће одустати за сада од подизања општинске болнице, али ће приступити подизању болнице из фонда пок. Спасића, и подићи онакву болницу каква се може подићи за суму од 6,5 до 7 милиона динара, колико износи поменути легат. Неоправдана је замерка да се општина не стара у довољној мери о заштити деце и да не посвећује потребну пажњу овом питању, јер за ово кратко време толико се урадило на ублажавању те невоље, да Суд добија похвале за оно што је већ урађено, и он ће се старати да ову заштиту прошири и усаврши На крају изјављује у име Суда захвалност оним гсзорницима, ко.ји су поред критике одали хвалу и признање општинском Суду на постигнутим резултатима. Г. Нешић предлаже да се поводом мотивисаног предлога г. Д-р Генчића о задржавању приреза од 5% за подизање санитетских установа гласа у појединачној дебати, кад ово питање дође на дневни ред, што одбор и усваја. За овим је приступљенО' поименичном гласању о буџету у н'ачелу. За предлог бупета гласали су г г. Д-р Александар Леко. Дим. Живаљевић. С. ГоНевац, Доаг. Матешћ Д-р Драг. Новаковић. Ђура Бз1 'аловић. Алберт Фиот Мил^н Стојановић, Таса Здоавковић, Д-р Лчзар Генчић, БлагоЈе Антони1 'евић, Јоодан Вилановић. Дим. Станчуловић, Милић Сокић- Д-р Б Пијаде, Ставоа Топковић. Јован Доавић. Д-р С. Милетић Михаило Ђуоић, Д-о М, Недељковић, П-о Доаг. Аоанђеловић, Т. Стаочевић, Јоиа Поповић. Лоаг. Милотиевић. Ј. Гавоиловић, Т Јовановић, Павле Миљан"ћ. Никола Ђоођ^вић Л-р Љ Сто1 'ановић. Милош П. Радо.јловић. Ђ. Попаоа, Боанко Поповић, Клементије Гукавап и Јосиф Фоид. Поотич ппедлога бупета гласали су г г. Нргослав Илић, Богдан Крекић, Петар Гребенац и Јован Мисирлић.