Opštinske novine

ш-

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 190

При набавци семена треба обратити пажњу на његову чистоту, да не би било мешавно и измележено. Уосталом свака се биљчица познаје, још у растилу, која је права а која не, те се може увек добити засад једнообразан какав се жели. — Са клеком испод себе може се увек држати ова туја у истој жељеној косој равнини, ако су посађене у исто време. Управо би било желети, да се клеке засаде две године раније од ове тује, јер туја ова расте у почетку знатно брже од клеке. в) Тћиуа оссМеп^аИз, Ј^, са синонимним бстаничким именом: Тћиуа оМиза, Мпсћ, и нашим именом: „туја западњачка", или смрекуша, често са додатком речи „дрво", те дакле: „туја дрво", „смрекуша дрво". — Ова је туја омање, зимзелено, четинарско дрво, те је подесна за нашу сврху, и то у толико ,пре, што и она, као и два претходна четинарска шиба, трпи кресање и сасецање врхова, после чега се врши само од себе омлађивање на сасеченим деловима. Ово сасецање врхова даје могућност, да се и на овом потгшјасу одржава потребна све виша и виша коса равнина по којој ће клизити кошавина струја увис. Овог туја-дрвећа има више врста, али је ова за београдско поднебље и наш циљ нај ■ подеснија. Она се такође и изводи и гаји релативно лако, како у растилу тако и доцније као засађено дрво. Ова туја, као осредње дрво, таман ће бити леп прелаз ка највишим четинарима, смрчи и јели, у највишем појасу четинарском. 6. 3) Највиши појас долази одмах иза средњег од клека и туја. Ова.ј је завршни од целокупног система овог засада за одбијање ваздушне струје кошаве увис, како би пребацивала Београд, и остављала га у затишју. Овај највиши појас има да се засади нашим највишим четинарима, смрчом и јелом. Овај највиши и завршни по.јас има да се раздели на два потпојаса, и то: на нижи или смрчев појас, и виши или јелов појас. Дрвета, која треба засадити у ова два потпојаса, ова су: а) РЈсеа ехсеЈза, ипк., — са ботаничким синонимима: АШез е!:се1за, Роп.; РЈсеа гићга, А. 01е1:г.; Р. уи1§апз, ћк.; Рјпиз р1сеа Оиг. итд. Народна су јој имена: смрча, смрека, чам, омора, капин, итд. —- Лишће, илк четине, у смрче бодљаво је, са свих је страна зелено, а поређано је на општој гранчици шрафасто спирално са свих страна. Смрча расте брже од .јеле у млађем узрасту, али је доцније јела престигне, и тако остане увек даље. Због тога је потребно, да се засади смрча у засебном потпојасу, а јела опет у засебном, а никако мешавно, и потребно је, да смрча дође испод .јеле.

Ширина овога појаса треба да буде око 100 метара. Смрче ће се садити на одстојању одређеном у шумарству за шуме, кад се жели Да се свестрано развију како стабла тако и њине гране, — дакле нешто ређе, него што је прописано за шуму за обичну грађу. •Пошто то У многоме зависи како од земљишта тако и од количине метеоролошких падежа, то ће се морати пре свега испитати земљиште, а потом тражити извештај од београдске Метеоролошке станице, па на основи тог извештаја, да одреди одстојање за засађивање стручан шумар. — Преко је потребно да се овај посао изради најтачније, по шумарским прописима, баш овде у целом овом највишем појасу, са оба своја потпојаса, а то стога, што су ова дрвета врло дуговечна, као и зато, што ова дрвета не трпе ни поткресивање целих грана, нити сасецање врхова, а да би се опет сама омладила. А опет, с друге стране, потребно је да круне ових четинара буду што гушће, и што ближе гране једног и другог, како не би било између дрвета месга за промицање јачих ветрених струја између њих. Из овога узрока се мора овде више пазити на тачно засађивање него ли у ранијим појасевима.

а) гранчица од смрче (Псеа ехсе1ба., 1Јпк); б) гранчица од јеле (АМез ресНпаЈа, БС.) б) Ађјез рес!1па*а, ОС., — са другим ботаничким синонимима: Ађ1ез РЈсеа, ћЉ; А. уи1§аг13, Рсн\; Ађјез ехзе1за, 1 _к.; Рјпиз Лђјез, Оиг.; Р. ресђпа!а, ћат.; итд . — Народна су јој имена: јела, вита јела, јел, јелика, јелва, јалва, чам, чамић, капин, хо.ја, хвоја, лруца итд, — Лишће, четине, у јеле је пљоснато, на врху затубасто, са наличја снабдевено двема уздужнм линијама беличасто сиве боје; поређано је на општој гранчици —- петељци само са две стране, хоризонтално, тако да је лице пљоштих листића окренуто горе, к небу, к сунцу, а наличје доле, к земљи. Јела у млађим годинама расте нешто спорије од смрче, али је после 15—20 година јела достигне па и престигне, те да тако остане.