Opštinske novine

Стр. 204

ОПШТИНСКЕ НОВИМЕ

15. Особље које би радило на овом послу морало би бити одабрано и поуздано, јер је оно врло важан услов за ваљано извођење овог велког и компликованог предузећа. Особље треба да изврши пре свега правилно одабирање садница, затим њино најправилније засађивање, а потом да врши и свагдашње правилно гајење целокупног засада од почетка до дубоке старости сваке поједине биљке. И инжењер, као врховни наредбодавац, и баштовани као његови најближи помоћници, и радници као свагдашњи извршиоци послова, — сви они морају добро разумевати свој посао, и волети га, и посветити му цео свој живот, са љубављу према свакој биљци као да су му рођена деца. И они најпростији радници не смеју, дакле, бити макар ко и које ко, већ на првом месту пажљиви радници, и који су способни за вежбање и усавршавање, и који би остајали на овом послу за дуго време, више година, па и целога живота. Стога се не смеју за овај посао узимати ни рођаци и својаци, ни инвалиди, ни рекрути из касарна, па чак ни ђаци школа (осем, ако би уза сваког ђака могао бити по .један извежбан радник). Ово предузеће не сме Оиштина сматрати као азил за доброчинства, за ухљебџје, већ се мора сматрати као један од најозбиљнијих послова комуналних, и који се мора радити стручно и најозбиљније. — Ово сматра писац за потребно да каже због тога, што смо сви ми наклони да верујемо, да је засађивање и воћака више мање играчка, а засађивање шумског дрвећа да може баш сваки вршити са највећим успехом. А меуђтим то није тачно, — не бар у овом важном послу. 16. Спуштање ветра западно од Београда, пошто је пребацио град, не може бити увек на једном месту, у колико се тиче даљине. Кад је слабија струја то ће место.мораги бити ближе Београду, па чак можда и у извесном делу западног Београда; кад је јача онда све даље, о олуји најдаље. Главно је, да ово спуштање ветра поново на површину земље, неће бити ни штетно, ни досадно, ни опасно; напротив може оно бити за дотични цео крај управо благотворно. Ово спуштање на површину земље оне струје која је пребачена преко Београда, неће бити стропоштавање, већ силажење у више-мање благом облику. Пре свега ће то спуштање морати бити под благим углом, а не вертикално. Даље, стога, што ова струја, која ће прелазити изнад Београда у лучном облику, мораће се кретати дужом линијом од оне струје, која брише изнад земље. праволинејно тамо где се врши спуштање, и на тај начин мора бити ова пребачена струја спорија од природне струје, с којом ће се

овде мешати. На овај ће начин ова горња струја, при паду на земљу, морати успоравати доњу бржу од ње. Услед тога мораће се стварати и хоризонтални слабији вртлози V атмосфери, који не само што ће ублажавати редовну надземну струју, која се провлачи током Дунава и Саве, већ ти вртлози могу чешће над дотичном околином изазивати кишу и снег кад их и не буде у Београду, или бар јачу тамо него ли у Београду. Ово ће бивати у толико пре, што се ваздушна струја при прелетању изнад одбранбеног шумског појаса напила шумске влаге, а при прелетању изнад самог Београда заситила димом, који је важан изазивач метеоролошких падежа. Како је код нас кошава увек сува (још из руских степа), ови чешћи и јачи метеоролошки падежи могу утицати, баш и при дуготрајној кошави, врло благотворно на плодност дотичних крајева, како је раније већ напоменуто. 17. Благодати од одбранбеног пошумљавања околине Београда не сме грађанство очекивати одмах чим је извршено засађивање. Повише година мора проћи док засад израсте и ужили се, те да би се могле осетити праве благодати. Али ће њих неминовно морати бити и раније, нпр. од чистијег ваздуха, са благотворним балзамским четинарским мирисом, већ после 5—8 година, а можда и раније ако буду повољне године за бујни развитак засађених биљака. После тога са сваком даљом годином биће разних благодати све већих и изразитијих. Највећа ће благодат бити за Београђане од овог пошумљавања, што ће доби.јати ваздух филтриран кроз четинарску шуму, те ће онда бити у Београду и све више здрављн, а све мање кужних болести, нарочито грипа, инфлуенце, које нам поглавито доноси кошава. Даља ће осетна благодат заштите од кошаве бити, и у томе, што ће бити потребно мање огрева, бар за х /4 °Д садашњих издатака на огрев од октобра до марта, а које би изнелО' данас, са 72.147 породица, бар око 14—25 милиона динара, а после 20 година са увећанм становништвом биће та сумм зацело 80—100 милиона динара годишње. Трећа ће благодат од заштитног пошумљавања бити у томе, што ће и велики делови западне околине београдске осетити многоструко побољшање климе: и затиш.је од кошаве, и блажу хладноћу, и више метеоролошких падежа, и више здравља, итд. На сваки начин доцнијим ће користима бити многоструко накнађени они издаци које ће сада Београд имати да поднесе око овог скупог пошумљавања.