Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 207

није се руководио економским разлозима. у своме учењу, већ су то били чисто социјални обзири и хумани мотиви, који су му давали потстрека у његовој пропаганди. Чињеница да су ове баште искључиви атрибут великоварошких насеобина, иде у прилог предњем тврђењу. Ако пак ратно доба значи и доба коњуктуре за њихово оснивање и множење, то се има захвалити само тој срећној околности, што се дају лако трансформирати из социјалне у економске јединице т.ј. из чисто забавне (васпптне) у искључиво продуктивне (повртарске) баште. Међутим ово је још један разлог више да се њихово ширење и у доба мира фаворизира. Као што је већ речено, код нас баштенске колоније још непостоје. Узрок у томе лежи што смо ми земља аграрна и до сада нисмо имали великих или претежно индустријских насеља. Ипак сам мишљења да је и код нас погодан моменат да се са реализацијом овог покрета отпочне, специјално у случају Београда, који у том погледу треба да предњачи и служи као пример осталим већим градовима и индустри.јским центрима у земљи. Сам покрет баштенских колонија датира још од почетка прошлог столећа и нарочитог маха је узео у земљама средње Европе. Велики градови су често опкољени овим колонијама. Тако на пр Берлин има преко 60.000 породичних баштица, нерачунајући ту баштице при обитељи, док је још 1921 год. 70.000 бечких породица обрађивало, у првом реду задовољства и здравља ради, преко 22,000.000 кв. мет. земљишта Вредност баштенских продуката изнела је н. пр. те године око 2 милијарде круна, а резултат је био повећан још и гајењем живине и зечева помоћу отпадака баштенских производа На овај начин одгајено је 250.000 зечева и 270 000 ком. живине, док је пролукпија јаја достигла цифру од 16.000.000 комада. Осим тога 7.000 коза дало је преко 1 милион литара млека, Све ове бројке јасно говоое о економском значају овог покрета, али макотико импоновале ове цифре, оне никада немогу превазићи онај други, социјални значај и његово благотворно дејство о чему је у почетку било излагања. Релативно исто стање је и код градова по другим европским земљама. у коме реду наша отацбина чини нежељени изузетак. Илустрације ради навешћу следећи случај: у Пољској овај покрет се газвио тек после рата, када су Пољаци добили своју самосталност. Међутим, он је ипак за ово кратко време достигао такве размере да је Међународни Савез Баштенских Колонија, у знаку пажње и своје благонаклоности према своме члану, Пољском Централном Савезу Баштенских Колонија, желећи да ода признање за његов интензиван рад и постигнуте резултате, — ре-

шио да одржи свој конгрес у 1930 год. у Познању. Пољски савез међутим са своје стране искористио је ову прилику да приреди у дане конгреса изложбу баштенских производа својих многобројних колонија. Осим тога Пољаци су хтели да искористе ову прилику ради манифестације свесловенске солидарности и заједничког репрезентовања пред другим народима у погледу културног деловања и на овом пољу. У том циљу, много раније пред изложбу послали су два сво.ја делегата (једног инспектора Министарства Социјалне Политике из Варшаве, и шефа Отсека за паркове у Познању) да обиђу веће градове словенских земаља и поред упознавања са односним приликама у дотичним местима уруче и свој позив ради учешћа на овом конгресу. Дошли су природно и у Београд, где су били упућени к мени. Колико је пак било њихово

изненађење кад су дознали да код нас не само да не постоји организовани баштенски покрет, већ да уоппие и нема баштенских колонија. Узалуд су били моји покушаји убеђивања да је нас рат омео у томе, да Београд по.самој структури својој нема погребе за установама ове врсте итд. итд. То ми је и дало непосредног повода за размишљање о могућности оснивања баштенских колонија код нас. Интересантно је истаћи да ни у Енглеско.ј нема много баштенских колонија, где би се сходно менталитету самог народа њихов просперитет дао лако разумети. Поред тога овде има много великих и индустријских насел^а, што је у ствари први услов за развиће баштенских колонија. Па ипак оне су у овој земљи сасвим ретке. Али ово се да у пОтпуности објаснити тиме, што је код Енглеза стваран покрет за изградњу градова у зеленилу (^агскп-скјез), те према томе није се ни осећала потреба за оснивањем баштенских колонија. И у истини има много аналогије између градова у зеленилу и баштенских колонија. ГТре свега оба покрета се јављају као резултат учења Ж-Ж. Русо-а и Л. Н. Толсто-