Opštinske novine

Стр. 234

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

не Академије могу поздравити Њ. В. Краља, узвишеног заштитника Академије (Живео!). Ваше Величанство, Српска Вас краљевска академија моли да поред топлих поздрава њезиних примите и дубоку захвалност њезину на томе што сте својим присуством увеличали данашњу њезину свечаност. Живео Краљ! (Живео!). У овом свечаном тренутку дужност ми је одати пошту оним нашим члановима који су у току године преминули. Листа њихова је, на жалост, дуга: умрли су дописници Академије Јозеф Зубати, Огист Говен, Јосиф Ма-

Г. Д-р Богдан Гавриловић претседник Српске Краљевске Академије Наука ринковић, Антоније Вучетић, Виктор Берар, Димитрије Руварац и Ђорђе Јоановић". Слава им! Претседник г. Гавриловић говорио је врло лепо и живо, са најдубљим осећањем, о свима њима, али се нарочито задржао на поч. проф. Д-р Јоановићу, о коме је дао низ лапидарно снажних портрета, којима .је изразито илустровао и научну и индивидуалну величину поч. Д-р Јоановића. — Из извештаја, који ће вам секретар Академије прочитати, видећете да се рад Академије у традиционалном оквиру свом и ове године развијао исто онако интензивно, као и ранијих година. Али пре него што бих дао реч г. Секретару, молим да ми допустите, да извршим

једну врло пријатну дужност и да се само за један тренутак задржим на једној ретко лепој појави, по којој ће се јасно видети, колико је Академија, као национална и научна установа својим радом, својим тежњама и својом идејом освојила срце наше претонице. Има већ две године, како је у Претседништву покренуто питање о подизању Дома Академијина. Претседништво је мислило и целокупна Академија је то мишљење и усвојила, да је подизање Дома Академијина не само насушна потреба Академијина живота, већ у исто време и питање части и поноса наше нације. Како Академија својим материалним сретствима није могла купити земљиште, на коме би себи свој Дом подигла, она је замолила Општину Престоничку да јој она поклони један део свога имања и да у генералном плану свом .тај део одреди за подизање ДОма Академијина. Изузетно ретко задовољство ми је у овој свечаној прилици поменути, да ,/е Општина престоничка, верна светлим традицијама своје прошлости, једнодушно одлуком свога Одбора Академији за подизање њезина Дома поклонила један од најлепших делова свога имања. Нека јој је хвала на томе дару хвала у толико већа и топлија, што ,/е тај дар њезин хронолошки везан за један период незапамћене моралне депресије и економске кризе. И поред трусова, који својим епицентрима допиру до самих основа наше цивилизације, тај је дар права утеха за све оне, који се у општо ј и оправданој узнемирености пита ЈУ, јесмо ли на освиту нове епохе или на путу који води у варварство. Већина људи цениће можда тај дар само по материалној вредности његовој. Академија га, међутим, не цени само по томе. Она у томе дару осећа и дах једнога крепкога и здравога духа, ко ји се у своме струјењу и стремљењу успиње до највиших вредности живота. И када једнога дана на земљишту које је Престсница поклонила Академпји буде Академија себи изградила свој Дом, Академија ће се с разлогом поносити, ако сваки грађанин наше Престонице, пролазећи по,сед тога Дома, с гордошћу буде могао рећи: У темељима овога храма истине и прогреса узидан је и мој дух. РАД АКАДЕМИЈЕ У 1931 ГОД. Главни секретар академик г. Д-р Алек. Белић прочитао је затим извештај о раду Академије у 1931 год. Извештај је врло опсежан и детаљан и живо илуструје рад наше Академије у прошло.ј години. Поред осталог, чули смо из извештаја г. Д-р Белића и ово: „Организовано је систематско издавање историских споменика XIII—XV века на латинском и тали^ јанском језику из далматинских архива.