Opštinske novine

Стр. 236

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Г. др. Ђаја је прво изнео примере невероватне отпорности неких животиња према ниским температурама. Голуб тако издржи више од једног сата на температури од минус 80. Свакако да организми морају бити снабдевени сложеним механизмима који дозвољавају да они одрже своју сталну температуру на променљивим спољашњим температурама које могу прећи 120 степена, и више. За ову прилику г. др. Ђаја је изабрао неколико појединиости епизода оне очајне борбе коју води то-плокрвни организам у крајњој борби против хладноће, када је по-

Г. Д-р Иван Ђаја, нови Академик чео да попутга (да се хлади). Почевши да се хлади, топлокрвни организам не полаже оружје, не капитулира, већ на против тек тада мобилише сва своја средства за одржавање, односно за враћање телесне температуре на њену нормалну висину. На основу тога г. др. Ђаја је у физиологији завео појам „унутрашње хладноће", која, као спољашња хладноћа, надражује апарат ко.ји управља производњом топлоте У телу. Друго питање које додирује г. др. Ђаја је следеће: да ли је добро поштедети организам борбе против хладноће? За нормалнО' функционисање организма унутрашња температура мора бити стална, али то не значи да је дсбро да и спољашња температура буде стална, Гајећи животиње од рођења на сталној

температури од 32 степена г. др. Ђаја је нашао да је њихово растење много успорено према растењу истих животиња на обичној променљивој температури. Осим тога животиње одгајене у топлој средини нису подобне да поднесу ни умерену хладноћу, већ се у тим приликама хладе. То питање има свакако важности по хиги.јену и физичко васпитање. Ово нарочито са подизањем материјалне културе топлог одевања и сталне температуре станова са дентралним грејањем. Треће питање које додирује г. др. Ђаја јесте физиолошки смисао сталне температуре тела. Пошто животне појаве зависе од температуре^, то би/ живот био периодич^но испрекидана сезонска појава, као што је случај са биљкама и хладнокрвним животињама, када човек и мали број животиња не би имали ту знзчајну моћ да своју температуру одржавају на сталној висини, у пркос спољашњим променама. Са сталном температуром од неких 37 степени у нашем организму влада тако рећи вечито лето, што дозвољава да наша животна и културна активност тече без прекида лети и зими, — зими чак бурније, јер је наш организам боље подешен за борбу протв хладноће него за борбу против врућине. Да ли је механизам одржавања сталне температуре у току еволуције живога света могао потећи из борбе за опстанак? Г. др. Ђаја мисли да су сумњиве користи које из тога проистичу за одржавање живота, јер топлокрвни организам има већу потребу за храном, и то нарочито у зиму када је храна ретка, а затим лакше подлеже хладноћи него хладнокрвни организми, који махом преспавају зиму. Појава топлокрвних организма говори дакле у прилог томе да борба за опстанак није главни узрок еволуције живих бића већ да се ова вршила неким насто.јањем да се жива бића усаврше. А савршенство се у биологији, као и другде, откупљу.је већом подлож. ношћу штетним утицајима и смрти. Пошто је још изнео претпоставку како су се хладнокрвни организми претворили у топлокрвне, г. др. Ђаја је додирнуо интересантно питање утицаја климе на цивилизацију. Једно је јасно: човек је боље наоружан за борбу против хладноће него против топлоте и наша техиика заштите од зиме куд и камо је напреднија од технике заштите од врућине. Старе културе иостале су у крајевима које ми данас сматрамо за одвише топле и неподесне за нашу западну цивилизацију. Што се цивилизација пре развија у топлим крајевима то је стога што се на северу могла развити тек пошто је техника заклањања од непогода достигла извесно савршенство. Грчка цивилизација је постала под ведрим небом и у вртовима. Западна цивилизација ствара између четири зида, у магли и под вештачком