Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ко ни дирнути и она из система науке потиснута само великом револуцијом, ко.ју је у нашем мишљењу и нашим схватанзима изазвала Теорија Кваната. И ако бисмо сада ретроспективно обухвтили развитак физике, од првих дана њезине појаве у старим цивилизацијама Вавилона и Египта, па све до краја XIX века; и ако бисмо у том дугом периоду од неколико хиљада година наша схватања о структури физикалног Универзума упоредили са Универзумом, који је физика изградила током последњих четрдесетак година мислим, да при том поређењу можда не би било претерано рећи, да је последњи период од четири декаде знатно више изменио систем физике, но онај други период од неколико хиљада година. Али, поред свих тих измена питање о дуалној природи материје и с тим упоредом и питање о пореклу и постанку живота није се ни у чему унапред помакло и у томе су, по објективном расуђивању, и виталисти и механисти остали на истој оној мртвој тачки, на којој су и раније били. Има међутим у систему класичне физике нешто, што је и после бура које су га радикално измениле, у њему ипак остало потпуно недирнуто. То су велики природни закони т. ј. они закони који у целокупном систему науке имају исту вредност као и закони математике и механике. Ја не бих желео да се задржим на овом питању: да ли се досад познатим законима Физике и Хемије могу или не могу објаснити појаве живих организама и остављајући то питање на страну, рећи ћу да се слажем са оним научницима, који кажу да већим делом својим досад познати закони природни имају или, боље рећи, и морају имати субјективан карактер и да по томе већ ти закони нису закони прве, већ закони друге категорије. Али, ако досад нисмО' нашли законе опште, јесмо ли зато У праву рећи, да их никад ни наћи нећемо?! Од Демокрита до данас одржало се атомистичко схватање материје. Нре две и по хиљаде година, то је схватање било само идеја једнога генија. У XVIII и XIX неку та се идеја претворила у веру свих физичара и хемичара, а данас је та вера постала физикална битност — физикални антитет. За оне, који би, тражећи разлике у материји појздиних елемената, хтели дубље да уђу у ту битност, остаје нада, да ће се новим неким општим законом — законом прве категорије моћи објаснити и како је дошло до> разлика у брју електрона, који се у тим битностима јављају. Поред свег прогреса, ми смо ипак данас још далеко од оних праизвора природе, који би нам то бјашњење могли дати. Али иако смо од њих далеко, ми ипак зато већ танас, покоравајући се суду нашега духа, по 1 чеким

=- === Стр. 239 позитивним чињеницама можемо закључити, да смо им се приближили и да смо и поред тајанственог лутања неме природе ипак запловили по кориту оне реке, којим струји дах духа њезина својим током вечним, једноликим и фаталним. Нада је наша, да ће нас на томе путу кванти акције довести до откровења једнога таквог општег закона и да ћемо тим'законом, који би владао макрокосмосом у бесграничним просторима његовим, моћи објаснити и многе тамне и најтамније проблеме микрокосмоса; и врло је вероватно, да ће светлост, која се тихим и мирним треперењем својим пробија кроз таму бесграничног свода небеског, бити у једно и светлост, која ће открити и тајне древних мистерија материје тајне њезине конституције и њезине трансформације, њезиног живота и њезине смрти, њезиног стварања и њезиног рушења. У томе решењу могла би се назрети последња победа науке и с њом и последњи међаш, који би она ударила на граници објективног и субјективног света. Не видим, да би без те победе научна мисао у успону своме могла освојити ону позицију, са ко.је би се објективно могло судити О' спору у различитим схватањима виталиста и механиста. Господине Академиче, По чл. 14 Закона о> Српској Краљевској Академији сваки прави члан дужан је држати и приступну академску беседу. Ви сте тај услов данас испунили. На основу члана 14 Закона Академијина, ја Вас проглашавам за правога члана Академије и уводим у сва права која правим члановима припадају". Дубоко научни и ерудитивни говор претседника Академије г. Д-р Гавриловића као и одлично уводно предавање г. Д-р Ђаје поздрављени су одушевљеним и једногласним аплаузом. НОВИ ЧЛАНОВИ АКАДЕМИЈЕ Пре него што су прочитане конкурсне награде Академијине за на.јбоља дела у 1931 год. из појединих научних дисциплина и лепе књижевности, претседник г. Д-р Гавриловић прочитао је имена новоизабраних чланова Академије. Академија је на своме главном годишњем скупу од 15 фебруара 1932 године изабрала за своје нове чланове ове научнике: Д-ра Владимира Р. Петковића, професора Универзитета у Београду за правога члана Академије философских наука; Теодора Тарановског, професора Универзитета у Београду за правога члана Академије друштвених наука; Стевана Бошковића, геодетског ђенерала и начелника Војно>-географског института и