Opštinske novine

Стр. 246

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тврђаву, Ц) Горњу тврђаву, Д) „Милтурм", Е) Предграђе. Аутори касније групе слика прате даљи развој Београда, који се након турског освајања приказује. у новом облику не само за меном крста, већ и његовим спољашњим изгледом, читавим низрм нових зграда, које су биле потребне освајачима. Једна слика Београда, из доба прелаза 17 у 18 век, нарочито

Изглед Београда у почетку XVIII века лепо приказује тадашњи Београд и то, с копнене стране дајући преглед његовог тадашњег изгледа. На свакој слици налазимо и чи тав низ епитета, којим аутори красе име Београда. Скоро увек епитети значе: „Велики, чувени, славни, дивни — Београд..." Уз споменуту слику, која показује Београд с копнене стране, налази се укратко приказана и читава историја Београда, како је била позната тадашњим историчарима и која је служила за то, да код читаоца и гледаоца створи јасну преставу о значају овог ретког града на сливу двеју огромних река. Ради карактеристике интересантно је не само донети слику, већ и навести тај текст: „Грихиш Вајсенбург (латински Белградум, угарски „Штандоралбен") је моћна тврђава, која је још пре Христовог рођења у доба Плинша била на великом гласу, али која се у то доба звала Таурииум, и која је и после тога била изложена великим борбама, док је није напослетку утврдио српски краљ Стефан и од ње створио прави погранични град. — Град лежи у. Краљевини Србији, коју од Краљевине Угарске деле на целом свету чувена река Дунав, која тече према истоку, и Сава, која тече према запалу. Варош и цитадела, које се налазе на брегу, опкољени су чврстим зидинама и другим утврђењима према данашњем ратном грађевинарском Vмећу. Зграде нису нарочито угледне, већином су од дрва, а улице су веома нечисте Тврђава је нарочито добро утврђена У граду се налазе палаче најугледнијих турских заповедника: паше и ага. Изван града налази се предграђе, у коме за годишњу контрибуцију тур

ском великом султану, многи богати турски, грчки, српски, далматински, арменски, јеврејски трговпи воде велику трговину. Ту се налазе простране трговине, као и једно велико коначиште са водоскоком. Ова је тврђава (Грихиш Вајсенбург) прије неколико векова била изложена страшним опсадама. Године 1440 турски велики султан Амурат опколио је овај град, као први кључ који је водио у Угарску, са својом моћном и огромном војском. Провалио је на много места градске зидине, али се посада под командом Ј. фон Рагуза одржала и увек јуначки одбила турске нападе и осим тога с једном нарочито удешеном мин01м „послала у вечност" 17.000 турака на што су се преостали Турци после седмомесечног опседања повукли у највећем метежу. Поновно је године 1456 турски цар Мухамед са 150.000 војника опсео Грихиш Вајсекбург и псчео страшну борбу. Корвин, велики и срчани јунак, са Капистраном, пристером францисканског ордена, донели су опседнутим помоћ, ратну провизију и храну, а затим су, Корвин са својим јунаштвом, а Капистран са својим проповедима, развијајући барјак на коме се налазила слика разапетог Исуса Христа ■—, тако подигли дух у војсци, да је непријатељ, који је био већ провалио у град, био два пута протеран, а затим је, хришћански гарнизон и сам извршио јуриш услед кога је дошло до страшне битке у којој су Турци не само окренули у бегство, већ је и сам турски цар био тешко рањен. Јуначки Корвин погубио је још две хиљаде непријатеља, али се и уморио тако, да је десетог септембра те исте године испустио своју душу. Годиие 1493 је командант Темишвара, Паулус Кинизиус, који је дознао, да некоје издајице припремају предају Грихиш Вајзенбурга Турцима. једног за другим, живе на ражњу испекао, а последњег осудио да цркне у тамници од глади Идуће 1494 године је Кинизиус поновно ослободио Београд од Турака. На послетку године 1521, 12 септембра, је тврђаву заузео турски султан Сулејман нз највећу несрећу и пропаст угарске краљевине. Након тог што је ова дивна тврђава 167 година уздисала под турским ропством, ослободила ју је победоносна во.јска Леополда I. иод волством баварског курфирста Максимилшана Емануела 6 септембра 1688 на јуриш." Слика је рађена пред сам почетак борбе' Евгенија Савојског. Наведене бројке на слици означу'у главне делове града и то: број 1) — Замак или тврђаву, 2) — Варош, 3) ,-Цвингер", 4) — Пашин конак, 5) — Дунав, 6) — Саву. Међу најинтересантније слике Бееограда нз овог доба,'а у исто време међу најинтересантније ратне слике у опште, опада слика на којој је приказано освојење Београда под Евгенијем Савојским, 16 августа 1717 године.