Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 183

ПОЛИТИЧАР IV Када је Аристид Бријан ушао у Бурбонску палату, имао је четрдесет година и једно лепо политичко име, које је било цењено и од пријатеља и противника. Године 1902 на чело француске владе, после пада кабинета Валдек Русоа, дошао је Емил Комб, који се ослањао на радикал социјалисте и социЈалисте, а који је решио питање одвајања цркве од државе. Ово питање које се кроз програме француских политичких странака провлачило скоро читав век, доласком Емила Комба на владу ушло је у завршну фазу. Комб је у програму своје странке, категорички поставио решење овога питања. Истина оно није било лако и на њему, као некада на питању Драјфусове афере, Француска се поделила у два табора. Полемика преко листова и пропаганда за ово питање је била врло јака, тако да је скоро постојала опасност грађанског рата. Истина и једна и друга страна, слагали су се у начелу, да је потребно извести ово подвајање, али су обе странке сасвим друкчије гледале на циљ и резултате тога раздвајања. Док су републиканци у одвајању цркве од државе, хтели ову последњу да ослободе од утицаја и превласти црквене власти над цивилном, друга страна је хтела тим начином, да осигура цркви већу слободу и превласт над државом. Борба је била јака а држава узнемирена. Присталице републиканске, сваке године прликом изгласавања буџета стављали су предлог о брисању кредита Министарства вера. На томе питању су постављене 1902 год. главне изборне пароле и на томе се вршила изборна борба, те је приликом избора долазило до туче и крвавих нереда. Питање је било тешко на пречац решити и сам Емил Комб, приликом изгласавања буџета јануара 1903 г., када је поднет предлог о укидању верскога буџета, изјавио је: „Не може се једним потезом пера уништити четрнаест протеклих векова. Пре него што уништите религију ваша је дужност да размислите, чиме ћете је заменити". Једна изјава тада изабраног папе Пија X, довела је до прекида односа са Ватиканом, и француски амбасадор код Свете столице пбвукао се, по наређењу своје владе. То је још више заоштрило борбу и решење верског проблема поставља се као нужност, да би се смирила држава. У Скупштини је изабрата нарочита комисија, којој је стављено у дужност да проучи ово питање. Комисија је била састављена од 33 посланика, чија је сразмера била 17 : 16 за одвајање цркве од државе. У комисији је био Аристид Бријан. Са једним гласом већине, Закон о одвајању цркве од државе, који је стављен на дневни ред 21 марта 1903 г. примљен је у Скупштини. Пре тога већ специјалним за-

коном затворене су верске школе, манастири, а 1904 г. цркви је одузет утицај над наставом. Кабинет Емил Комба је пао на верском питању, али то ни мало није умирило духове. • Нови кабинет на челу са Морис Рувјеом је наставио рад у духу ранијих идеја Комба. " Приликом дискусије о предлогу закона о Одвајању цркве од државе, нарочито се иситакао известилац по овоме питању Бријан. Читава три месеца трајала је ова дискусија, а Бријан је својим тактом и прихваћањем сугестије с једне и друге стране, својом интервенциом, када је налазио за потребно, успео је врло много да се држава умири. Истина његови противници нису били ни малобројни, ни слаби, они су се налазили како на десници тако и на левици и његов положај није био ни мало лак. Ово утолико пре, што је изгледало, да се влада овим питањем потпуно дезинтересује, јер претседник кабинета Рувије, није уопште ни присуствовао седницама, већ је ту целу ствар препустио Министру просвете и вера. Бријан је својом помирљивошћу успео да се цело питање већ једном приведе крају. Али у тренутку, пред последњим гласањем, изнет је предлог Скупштини, да се ово питање изнесе пред цео француски народ, да га он реши путем општег гласања. Једним сјајним говором, Бријан је успео да се предлог одбаци са 341 гласом против 233. Закон о одвајању цркве од државе је примљен, а октобра исте године, Сенат је без икаквих измена усвојио предлоге Скупштине. 11 децембра 1905 г. пројекат је постао закон. Међутим са извођењем овога закона није ишло! тако лако. Папа је издао своју енциклику, којом је осудио овај закон и 1906 г. приликом извођења закона дошло је у многим местима до крвавих нереда и изгреда. Тим поводом је 7 марта 1906 г. у Скупштини стављена на дневни ред интерпелација по овоме питању. Главни бранилац овога закона био је ранији скупштински известилац Бријан. Са једном сјајном дијалектиком, он је бранио и одбранио закон још једанпут пред Скупштином и Скупштина је наредила објављивање његовог говора. Једна велика реформа у социјалном животу Француске, која се кроз читав век појављивала, решена је дефинитивно. Велика заслуга за то припада самоме Бријану, који је играо скоро главну улогу у овоме питању, и што је својим тактом, помирљивошћу и одлучношћу, како је кад требало, успео да ово питање скине са дневнога реда. По овоме питању Бријан је објавио и књиге, и то Изве• штај о одвајању цркве од државе (1908) и други део Примена новога режима (1909).. Тако исто под насловом Одвајање цркве од државе, објавио је збирку својих говора, које је одржао у Скупштини поводом овога питања .