Opštinske novine
Стр. 210
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
само у поЈединим школама, где још није бис завршен годишњи програм пелцовања. У циљу сузбијања заразних болести било је дезинфиковано 25460 м. 3 станбеног прбстора; извршеио је 147 дезинфекЦија и 2 'дезинсекције. Највећи број дезинфекција п!да на случајеве дезинсћекциЈе због туберкулозе, којих је било извршено 49. Остале дезинфекције овако су расподељене: Дезинфекције због: трбушног тифуса 8, шарлаха 28; дифтерије 30; црвеног ветра 15; туберкулозе 49; менингитиса 7; дизентерије 5; морбила 3; грипа 2; свега 147. Морталитет. У току месеца марта завршено је обрађивање материјала који се однбси на морталитет у Београду за 1931 годину. Материјал је до сада обрађен према главннм узрочним групама интернационалне номенклатуре. Све-
га је у Београду 1931 године умрло 3471 лице, од којих 3053 Београђана и 418 небеограђана. Од Београђана умрло је 1745 мушкараца и 1308 женских. У претходној години у Београду је умрло свега, 3270 лица од којих је било 2868 Београђана и 402 небеограђана. Главна предоминантна узрочна група у морталитету за 1931 годину је група туберкулозе, која заузима апсолутно и релативно прво место. 1931 год. умрло је од туберкулозе 469 мушких и 283 женских — свега 752 или 24,63% од целокуиног морталитета. На другом месту стоји група болести ор•гана за дисање 14,38% затим група болести органа за крвоток 11,24%, па група болести органа за варење 305 случајева или 9,99% целокупног морталитета. После ових фрагментарних података о морталитету наводимо табелу морталитета за 1931 годину:
Кретање морталитета у Београду у 1931 год.
Г р у п а у з р"о*к а с м р т и
1) Акут. зараз. болести 2) све форме туберкулозе 3) сифилис и сепсис 4) група рака и др. м. 5) констит. болести 6) Душ. и нервне болести 7) бол. органа за крвоток 8) бол. органа за дисање 9) бол. органа за варење 10) урогениталне болести 11) стат. пуерпералис 12) бол. коже 13) бол. детињства 14) старост 15) самоубиства 16) несретни случајеви 17) убиства 18) друге болести 19) узрок непознат
Укупно:
Изолирани податци за једну годину дана наравно не представљају велики интерес, већ на против упоређење са претходним годинама даје слику кретања морталитета у престоници. Дирекција за социјално и здравствено старање располаже сређеним податцима о морталитету почевши од 1927 године. На основу ових података следује да релативни морталитет има тенденцију ка опадању: 1927 год. — 14,6 на 1000 становника; 1928 год. 14,9 на 1000 становника; 1929 год, — 15,1%; 1930 год. — 12,2% и 1931 год. 12,6%. Да би се могла оценити висина морталитета у Београду према истом у другим ве-
Б е о
г р а ђ
а н а
Небеограђана
X
X ~ к
*
X 5
о
к
«3
а
33
3
Е
и,
а
X а>
и >>
а
*
сЗ
г 5
8
*
85
59
144
4,72
16
11
171
469
283
752
24,63
46
19
817
37
34
71
2,33
5
5
81
101
142
243
7,96
17
17
277
21
14
35
1,14
2
—
37
122
85
207
6,78
82
22
311
169
174
343
11,24
14
7
364
240
199
439
14,38
24
19
482
185
120
305
9,99
20
16
341
56
41
97
3,18
10
6
113
—
30
30
0,98
21
51
8
2
10
0.33
1
11
66
50
116
3,80
—
116
14
21
35
1,14
2
2
39
42
19
611
3
—
27
107
18
125}
210 6,88
16
8
149
14
10
241
3
4
68
5
6
11
0,36
—
.—
11
4
1
5
0,16
—•
—
5
1745
1308
3053
260
00
3471
%
57,15
42,85
100,%
100,00%
100,00% ћим градовима Европе навешћемо овде следећу табелу морталитета за 1927 год.: Морталитет у градовима Европе за 1927 гоД. градови морталитет на 1000 станов. 15,5
Хаг Хамбург Копенхаген Берлин Рим Лондон Софија Париз Беч Будимпешта
10,7 10,9 11.4 11,7 11,7 13,1 13.5 14,1 15,5