Opštinske novine
ОЛШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 211
Морталитет у Београду за последњих пет година износио је: 1927 год. 14,6% 1928 год. 14,9% 1929 год. 15,1% 1930 год. 12,2% 1931 год. 12,6%. Према овим податцима Београд је заузимао 1 по висини морталитета једно од последњих места између наведених градова и то између Беча и Будимпеште. Последњих пак година морталитет је у опадању. Што се тиче морталитета за прошли месец март, о њему су прикупљени следећи податци од стране Хигијенског отсека Дирекције за социјално и здравствено старање, а који су засновани на обрађивању званичних података санитетско-полицијских лекара и болничких установа. Кретање морталитета у месецу марту 1932 Кретање морталитета у Београду по главним узрочним групама.
Назив групе узрока
1) Група акутно-зараз. бол. 2) Група туберкулозе 3) Група рака 4) Душевне и нервне бол. 5) Бол. органа за крвоток 6) Бол. органа за дисање 7) Бол. органа за варење 8) Урогениталне болести 9) Статус пуерлералис 10) Дечије болести
Назив група узрока
11) Сенилитас (старост) 12) Друге болести 13) Самоубиства 14) Несретни случајеви 15) Убиства Свега умрло 164 108 32 Мртво-рођене деце је било у вароши 4 случаја и болници 2 случаја. Свега умрло у Београду Београђана 272 и 32 небеограђана. Од туберкулозе је умрло у току марта месеца 86, док је у ранијим годинама кретање туберкулозе било овакво: 1927 — 61; 1928 — 87; 1929 — 74; 1030 — 59; 1031 — 89. Из табеле се види да целокупни морталитет умрлих лица у Београду износи 304, од којих је било 272 Београђана и 32 небеограђана. Пријављено је 6 случајева мртворођене деце. Туберкулоза узима доста велики проценат од целокупног морталитета. Свега је умрло од туберкулозе у марту месецу 86 Београђана и 7 небеограђана. # За туберкулозом следују по већини случајева крупна оболења респираторних органа којих је било 45. Ова група је нарочито повећана у марту месецу у вези са појавом већег броја грипозних оболења. Самоубистава било је 6; убистава 2 и смрти од несретних случајева 6. Из Отсека за јавну хигијену Дирекције за социјално и здравствено старање О. г. Б.
К I I* и 13 >■ а ° о а° >5
50 13 12 19 35 7 5
К а 5 ^ 2 и о ЈО ^ & р а-
0>
ч >5
2 7
9 36 4 7 4 10 6 9 5 1
о а V « в 3 о јо Ч рз а. а 8 * >» 2
7 3 11 2 2 2 2
0 ^ и 5. со -5" ^ а 1 о 5 0> >5
8 а 8 с« О |(*^ >> а, § °
о 0) \о ч) са в в аЈ. О ЈО Ч Сб а а *
1 5 — 5 — 2
Рад Општинског одбора: ЗАПИСНИК XIX Редовне седиице Одбора Општине бесградске одржане 11. марта 1932 у 6 час, по подне
Претседавао Претседник г. Милан Нешић. Деловођа г. Божидар Павловић. Потпретседник г. Никола Крстић и кметправник г. Исидор Протић. Од одборника били су г. г. Мих. Л. Ђурић, инж. Миливоје Вук. Арачић, Драгољуб К. Милошевић, Јорд. Видановић, Милош П. Радојловић, Бл. Ј. Антонијевић, Јоца Поповић, Д-р Лазар Генчић, Петар М. Гребенац, Негослав Илић, Тр. Јовановић, инж. К. Букавац, А. Фирт, М. Стојановић, Јован Дравић, Јован Гавриловић, Дим. Станчуловић, С. Гођевац, Д-р Л>. Стојановић, Дим. Д. Живаљевић, инж. П. Миљанић( Д-р Б. Пијаде,
инж. Јован Мисир.лић, Ђ. Попара, Јосиф Фрид, Т. Здравковић, Милован Ј. Матић и Д-р Страш. Љ. Милетић. 1. Код записника XVII редовне седнице одборник г. Петар Гребенац истиче, да је на прошлој седници, поводом отказа пуномоћија адвокату г. Богићу, изражена захвалност на његовом досадашњем раду, а да се међутим десило, да г. Богић своју Дужност неће да преда онако, како би то урадио сваки уредан пуномоћник, већ писмено позива Суд да дође у његову приватну канцеларију,