Opštinske novine

Стр. 226

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Извршено је трихиноскопије меса 5130 свиња. Трихине нису нађене ни у једном случају. Саркоцистис мишеријана констатован је у 448 случаЈева. Поред контроле хигијене меса на кланици врши се ветеринарски и трихиноскопски перглед меса и меснатих производа, увезених у Београд. Прошло је кроз ветеринарски преглед од стране ветеринара додељених на рад пијацама Зелени Венац и Јовановој, свега 177.903 кгр. свежег меса, 22.159 кгр. заклане живине, 5.970 кгр. сувог меса и 5.313 кгр. свињске масти. Трихиноскопијом свињског меса увезеног са стране у Београд трихина није нађена ни у једом случају, већ је саркоцистис мишеријана нађен у 8% слз^чајева. ХигиЈена млека: стално се контролише од етране ветеринара, надзорника животних намирница, хемијске и бактериолошке лабораторије. Ова комбииована санитетско-ветеринарска, хемијска и бактериолошка, контрола у многоме је допринела правилном и свестраном проучавању проблема млека и побољшавања њеогвог квалитета. Услед колаборације са државним ветеринарским органима пошло ј ?а руком да се дође до тачне евиденције броја крава-музара, њихових раса, хигијене штала и најзад се успело да се елиминишу оне краве, које су позитивно реагирале на туберкулин. На основу званичних извештаја за 3.816 крава из 938 млекарских газдинстава из општина са ове стране Саве и Дунава (Београд, Остружница, Жарково, Железник, Кумодраж, Калуђерица, Ресник, Мали Мокри Луг, Велики Мокри Луг, Миријево, Вишњица, Пиносава, Бели Поток, Раковица, Јајинци, Сланци), следује да је проценат туберкулозних крава веома мали, свега 0,4%, јер од 3.816 крава свега су 16 позитивно реагирале на губеркулин. Краве из пречанских општина (Бежанија, Прогар, Бољевци, Јаково, Добановци, Бечмен, Петровчић, Карловчић, Деч, Крњешевци, Имановци, Сурчин, Батајница, Угриновци, Обреж, Ашања, Купиново), веровато у вези са екстензивним начином гајења крава дају већи проценат позитивне реакцше на туберкулин. Овај проценат износичЗ.3 %: од 1162 краве из поменутих -општина 38 су реагирале позитивно. Приликом туберкулинизације успело се доћи до тачног броја крава музара по појединим општинама. Целокупни број од 4978 контролисаних крава не обухвата целокупан број свих крава, од којих Београд добија млеко. Овај број мора се повећати на рачун појединих општина, чије краве до сада нису пријављене за туберкулинизацију. Осим тога овде треба додати број крава оних млекара, од којих великопродавци сакупљају млеко за лиферацију у Београд, Утврђена је контролом

количина млека увезеног кроз трошаринске станице (железничка станица и пристаниште), да великопродавци уносе око 15.000 литара млека дневно. Хигијенски Отсек је предузео мере да прикупи тачне податке о броју млекара и крава-музара, од којих се скупља млеко за продаЈу на велико. У току месеца марта било је прегледано и контролисано 120.930 литара млека, од којих је било исправних 119.545 литара а неисправних 1385, свега је било контролисано млекара 1064, од којих су 121 опоменути и реферисани за казну због разних неисправности. Систематска контрола пијачног млека у току целе године даје још важније и интересантније податке него податци за један месец дана. У току 1931 године било је контролисано 14561 млекара, од којих је било неисправних 1684, осталих 12.877 задовољавали су хигијенске прописе. Количина млека која је била контролисана у току прошле године износи 1,127.598 литара млека од ко.јих је било 15.800 литара неисправног и 1,111.798 исправног млека. У току године дана било је поднесено 1743 реферата за казну против млекара. Просечни проценат масти пијачног млека у Београду био је 3,75 процената. У току прошле године и почетком ове по налогу Хигијенског отсека била су вршена бактериолошка проучавања пијачног млека од стране бактериолошке лабораторије (др. Јовановић). Било је прегледано од стране бактериолошке лабораторије 831 узорак млека. Патогене клице (клице туберкулозе, тифуса, паратифуса, дизентерије) нису биле нађене. Бактериум коли био је нађен у ретким случајевима када се млеко производило или транспортовало на један нехигијенски начин. Број клица, који се специјално одређивао показивао је знатне варијациЈе а у вези са сезонским приликама и дуготрајношћу транспорта. Ова последња чињеница је од великог значаја, јер млечне бактерије које се обично садрже у млеку и узетом чак на један хигијенски начин, брзо се множе, на пр. млеко које садржи 9000 клица у 1 см 3 већ после три сата при обичноЈ температури садржи већ 35.000 клица, а после 9 сати — 1,200.000 клица. Пијачно млеко испитивало се од стране многих хигијеничара у погледу количине клица, на пр. по бгасг-у пијачно млеко у Будимпешти садржи просечно 1,053.261 клицу а по КиЈЈегаЉ-у у Брислу млеко више од половине узорака (66%) садржи преко^ 1,000.000 клица. На основу истраживања бактериолошке лабораторије сезонска кривуља просечне количине бактерија у 1 см 3 , почевши од априла месеца, расте и постизава концем јула и почетком августа максимум до 3,000.000 клица у 1 см 3 и затим поново пада. У октобру ме-