Opštinske novine

Стр. 296

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ду сасвим нову ориентадију. Од пограничног града, престонице државе од два и по милиона становника, Београд постаје географски и политички центар Југославије, државе пет пута бројно веће. Година 1921 значајна је по Београд тиме, што је те године Општина београдска расписала међународну утакмицу за израду плана за уређење и проширење Београда. Већ у програму утакмице пројектантима се поставља захтев: „Главно пристаниште предвидети и пројектовати на простору између Београда и Земуна". — дакле је хоризонт сасвим друкчији и шири него што је био пре петнаест година. 7 ) После завршеног конкурса, образована је комисија од наших најбољих стручњака, којој је стављено у задатак да изради дефикитивни Генерални план Београда. Како је посао на томе био веома сложен и разноврстан, то је одмах у почетку рада била извршена подела на специалне секције, међу којима је једна решавала само питања пристаништа и кејова. Рад појединих секција и резултати до којих се долазило, били су изношени на заједничке седнице пред све чланове комисије, тако да су сва питања бивала свестрано дискутована, те је на тај начин била искључена могућност једностраног посматрања извесног проблема. Пошто је рачуном изнађено да ће Београду бити потрено кроз 30 година пристаниште са дужином кејова од 30 километара, а за годишњи промет од 5,000.000 тона, комисија у своме извештају одмах истиче да је за тако велики промет „немогуће мислити само на просто оспособљавање речних обала", јер би се такав пристанишни кеј простирао далеко ван градског рејона „и тако изгуби онај значај који му се даје". 8 ) Дакле се опет долази до закључка да се обале морају колико је год могућно концентрисати и градити басени са вештачким повећаном дужином обала. 7 ) Програм ст.ечаја за израду Генералног плана о уређењу и пршнирељу Београда, 1921, стр. 7. 8 ) Експозе о Београдском пристаништу.

Резултат проучавања свих могућности где би се имало изградити пристаниште, био је тај што је комисија утврдила да се главно београдско пристаниште има изградити на Дунаву, а да ће савски кеј имати у будућности да прима само један мањи део промета, који је на ту страну упућен. Претпостављајући да ће Ратно острво у најскоријој будућности бити везано мостом са Београдом и да ће оно моћи да послужи доцније за потребе пристаништа, комисија закључује да пристаниште на Дунаву не би требало градити за свих 30 година унапред, него би требало тај период смањити на 10 година, надајући се да би замишљена веза између Београда и Ратног острва „у року од 10 година могла постати и дело." И тако је према томе и пројектовано будуће дунавско пристаниште са дужином кејова од 6800 метара, с тим да оно има да послужи само за првих десет година, тј. у периоду од 1923—1933. Тај период је већ на измаку, а остварењу тог такорећи привременог пристаништа ми се нисмо ни корак приближили. И не само то, него постоји бојазан да до његовог извршења не дође ни у ближој будућности. Колико сам ја обавештен на надлежном месту, не само да се неће ништа предузимати да се до извршења дунавског пристаништа што пре дође, него се сматра да оно Београду није ни потребно, и да ће оспособљавањем савског кеја потребе за пристаништем бити задовољене. Када знамо да се већ 30 година говори о томе да је изградња пристаништа једна од најбитнијих потреба Београда и његовог правилног развитка, и када знамо да су два потпуно независна техничка форума који су сачињавали наши први стручњаци по овом питању, дошли до закључка да се Београд не може и не сме задовољити само обалним пристанишним кејом, него да се мора градити пристаниште ван речних обала, закључцима пре него што се дефинитивно реши питање Београдског пристаништа.