Opštinske novine
Стр. 318
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
сини или су се чак и повећале. У Загребу има неколико еклатантних примера о томе. Да би се ово боље уочило нужан је један опшги познати приказ цена. VI ЦЕНЕ У ПРОШЛОЈ И ПРЕТПРОШЛОЈ ГОД. Прошлогодишње цене млека биле су исте на крају године према оним на крају претпрошле, и веће од цена у току саме те године. Јели онда чудо што је потрошња млека у Загребу опала за 25,32%?! Та појава је утолико гора кад се зна, да је свеопшта потрошња свих осталих артикла повећана у истом времену за 27,46% . . . Ову појаву је коментарисао један угледан економски Загребачки дневник још у половини прошле године, и покушавао да је Табела бр. 5.
Кретање цена на загребачкој пијаци
к ' -
1930 г. 1931 г. 1930 г.
1931 г
В Р С Т Е:
О. 03
а> О К ^ * ЕГ
Збир
Збир
про-
про-
цена
цена
центи
центи
1. Млеко*)
литар
3.25
3.25
100
100%
2. Млечни производиз) . .
8
8 кгр.
228.50
198.—
100
78.80
3. Говеђиназ)
3
103,—
75.-
100
72.81
4. Поврће
9
9 кгр.
49.16
49.59
100
100.87
5. Риба речна
18
18 .
426.-
386.50
100
90.61
6. „ морска
10
10 .
335,-
326.-
100
97.31
7. Ракови
комад
1.50
0.87
100
58.-
8. Телет., свињ., лрј, маст . 9, Живина жива 10. „ заклана....
9
9 кгр.
174,-
127.91
100
73.51
9
9 ком,
446,-
387.-
100
86.77
8
8 кгр.
204,—
141,-
100
69.11
11. Јаја
2
2 ком.
2.24
1.99
100
88.83
12. Колонијал
11
к. и л.
314.50
305.07
100
97,—
13. Шећер
3
15 кгр.
195.75
202.50
100
103.44
14. Дивљач
8
8к. и к.
243.50
203 -
100
83.36
15. Дрво за огрев*) ....
2
кубак
340,-
258.50
100
76.03
16. Угаљ камени
1
тона
625,-
530,-
100
84.80
3 б и р :
|зб91.40 3196.18
100%
86.58
објасни једним прилично наивним разлогом. Тамо је написано и ово: ,.Да је понуда ^лека слабија, а млечних производа јача разлог је тај, што млеко услед велике врућине није толико подеоно за транепортовање односно, што се мора остатак непродатог млека брзо претварати у млечне производе". Пре свега, приметити треба, да април и мај нису врели месеци у нашем поднебљу горњи напис се односио изриком на стање у другом тром>есечју пр. године — и да врућина уопште не утиче на потребу за конзумирање млека.
1) Цена крајем 1930 и 1931 године. 2) Цена крајем 1930 и 1931 године. 3) Цене до аввуста 1931, а после су оборене. 4) Цене оборене интервенцијом Општине. =) Цеце оборене интервенцијом Општине.
У Београду је била потрошња млека у 1929 год. по месецима: јануар—децембар: 787.867; 1,029.177; 1,461.372; 1,527.267; 1,890.570; 1,486.901; 1,878.967; 1,211.458; 1,049.850; 1,215.770; 985.860; 1,669.158 = 16,194.217 литара. Међутим, има ипак једно објашњење: оно је заједничко за умањену потрошњу млека у Загребу и за цене које му тамо важе. Загрепчани се не снабдевају млеком непосредно од продуцената; они им лиферују у априлу, мају и јуну само 3% укупне потрошње млека, а за 97% су везани да се снабдевају код разних млекара. Ова млекарства држе конзумну трговину Загреба и они одмеравају понуду млека у граду. Није Загреб могао подбацити 25% у потрошњи млека ако ту није било недозвољених манипулација код понуде. Ми смо у напред цитираном изватку, из поменутог Загребачког дневника, намерно подвукли речи: понуда и остатак. Из података табеле бр. 5, види се да је цена млека у Загребу била почела да пада баш у прошло.ј години: читавих 12,27%, од цена на кра.ју 1930 године, па су се до краја године подигле и ојачале изнад просечних. Ово је наступило услед отпора Млекарства, чије су радње бациле млечну сировину у продукцију масла и сира. Тако је вештачки умањена понуда млека, а увећана понуда млечних продуката, који могу да маневришу са ценама, јер су постојанија у издржљивости. Овај моменат потврђује наше схватање, да је сама комунална интервенција у области цена једна. недовољна мера, коју треба сукцесивним развитком комуналне апровизације употпунити. Без апровизације може се скоро увек ограничавати понуда, и тиме гајити тенденци.је високих цена. Уосталом, хлебарски случај је то у Загребу такође показао. Опште индексно опадање цена у Загребу у прошлој, према претпрошлој години, било је као 13.42%. То је мало кад се зна како је опште падање цена код нас и на страни. Али, како би тек било да није постојала позната интервенција?! Овај процент појевтињавања код израђених врста био би већи, да нису некоји артикли поскупели: шећер за 3.44; повоће за 0,87% ..." Ипак се види, да је повећање потрошње у процентима два пута веће од процента опадања цена. Да ли се овај феномен може објаснити цео адекватним повећањем Загребачког становништва у истој години? О томе би нам